Navika koja nije nikada bila od onih loših, oni znaju kakva. Potreba. Ljubav.
-
-
Kocka leda
Klizim između tvojih prstiju. Ljubim vazduh, ekstatično. Moje ignorisanje sublimira u ništavilo. Smrt izgleda predivno i latentno.
-
Uvek će biti ljudi koji vas slikaju bojama koje ti ne pristaju
Osetićeš sažaljenje, možda čak potrebu da opravdaš neispunjene glave, ali ljudi su to, hidre, nakon što isečeš jednu, sledeća odmah izraste, otvarajući usta da pokaže još jedan jezik nagomilan prljavim lažima...
-
Trčim za svojim životom, da li prema njemu ili dalje od njega – ne stajem
Jurim ga ili me proganja. Ponekad je eho, možda iz mojih grudi gde moje srce pokušava da pobegne od njega, ili je to možda zbog načina na koji su moja stopala glasno udarala u pločnik, trčeći od mene, daleko
-
A ti si ti, žica koju ne smem naštimovati
Meso peva, ali moje kosti stagniraju. Jednog dana ću otvoriti usta, proždreti progonitelja, postati jedno sa ovim rečima.
-
Dani poput ovih
Postoje dani kada mi se uspomene uvlače pod kožu, osećam kako se kreću kroz moje telo, primaju oblike raznih ljudi i osećaja...
-
Doći će trenutak kada ćeš morati da pokažeš od čega si sastavljen
Pokušaće da te sateraju u ćošak, i da te kamenuju rečima, da te povrede i spuste.
-
Mogu preleteti ceo svet udarajući krilima o ljude i prepreke
Mesto gde nisam mogla da uđem, bilo je okupirano modro plavom bojom. Osetila sam jezivu hladnoću i talas zabranjenih okeana
-
Bez dlake na jeziku
Gde su sada, šuplja grla, nagomilanog đubreta, zgužvanog morala, predozirani imaginacijom, gutajući samo laži da se osete vredno?
-
Dok su naša srca papir, a ruke mastilo, poezija će postojati
Poezija je neizbežna senka svakog pisca, kao što je senka koja prati poeziju čovek.
