Skrenula je pogled ka čistilištu, pomerila glavu, a na jastuku su ostale boje, boje koje oslikavaju ispunjenost, ispunjenost jedne praznine..
Kojim čudom si završila ovde, vučice? Pronašao sam tvoju kožu na tremu još uvek kaplje iz tvojh rana stradanje, još miriše ti telo na…
Nezadovoljstvo mu nečujno klizi niz lice dok ne odveže misli još uvek u jutarnjim snovima, a njegove razvezane pertle prepliću se jedna u…
Ako primetimo stvari koje su ovde besplatno i svako može da ih vidi, onda će nam biti lakše. Jedini doprinos koji moramo dati je…
Vaša deca su mnogo više od onoga što vidite dok gledate u njih. Kriju mnogo više. Vide mnogo više. Osećaju mnogo više – no što vi mislite.
Tajna koju se ne usuđujemo ni prošaptati na ostrvu faličnih igračaka. Savršeni ljudi ovde ne pripadaju, zato smo svi ovde…
U životu su linije mutne, i niko ti neće dodati magičnu lupu zato što znaju šta ćeš s tim učiniti. Razbićeš je na linoleumu i
Da li možeš da me vidiš? Teško je uočiti me u gužvi od par ljudi. Možeš li da me pronađeš među senkama iste boje? Zagledaj
Ništavilo osluškuje, dok ona provlači iglu kroz zid između nas, krojeći svoj kavez, ciglu po ciglu, kako ne bi pustila prazninu da pobegne iz nje.
Rat je završen onog trenutka kad zemlja bojnog polja zaboravi groteska tela, odsečene udove, tlo natopljeno krvlju. Kad zaboravi ko je pogodio Život, a ko