Pitaš mene šta da radiš sa svom tom ljubavlju. Popij je, progutaj, a onda ispovraćaj, samo ne prljaj tepih na kome leže moji omiljeni skeleti.
Da li su naši molekuli vibrirali na istoj frekvenciji
u prethodnim životnim vekovima? Da li smo bili prijatelji, ljubavnici, stranci?
Sve je počelo dobro kada sam prolazio nekada davno
poliranim gradskim ulicama slušajući pohvale o mojoj unutrašnjosti.
Njen puls je izazivao zemljotres dok je bila prislonjena na hladna vrata
prodavnice antičkih suvenira.
Neka sve izađe na površinu, učini od toga uzbuđenje životnog veka, parodiraj sebe do tačke iscrpljenosti. Ne brini ako propustiš koji niz misli – samo ga sačuvaj za posle, kao zaštitu protiv sveta.
Sada, tvoje ruke su širom otvorene kako bi dobila spas. Kavez od rebara se savija kao oštra vilica kada je spremna da zagrize ono za čim žudi.
Da li se sećaš onog (be)smislenog dana? Napravio sam budalu od sebe u muzeju umetnosti stojeći u praznom ramu, pokušavajući da izgledam intelektualno.
Njena koža je postala topografska karta ratova koje nikad nisu zabeležene u istoriji. Njeni anksiozni prsti prilazili su telima koje je zaboravljala čim počne da dešifruje sebe.
