1. Optimizacija naslova Često se pitate kako da smislite naslov (ili opis) vaših Instagram objava, a da oni ostave utisak? Stvar je u tome što vam naslovi pružaju jedinstvenu priliku da privučete trenutnu publiku, da ih motivišete na određene načine i zadržite, i čak mogu podstaći ljude da vas upute svojim prijateljima. Upravo zbog toga morate iskoristiti tu priliku u svoju korist i dobro razmisliti, ne samo šta objava poručuje, već i koja publika će je čuti. Opcija ima dosta, poput pružanja ponuda, popusta, tagovanja profila, postavljanja raznih pitanja, interakcije sa raznim tipovima ljudi ili čak početi razgovor o poslovima kojim se bave, itd. Što više ohrabrite svoju publiku da…
-
-
12 knjiga popularne psihologije koje preporučujem
U poslednjih par godina izuzetno me privlače knjige o samootkrivanju i samousavršavanju. To su knjige uspešnih ljudi koje motivišu, podstiču na lični razvoj i otkrivaju svoj put samospoznaje i uspeha kako na ličnom, tako i na poslovnom planu. Ove knjige koje ću podeliti sa vama meni su najdraže jer su mi dosta pomogle u pronalaženju vrednosti. Počela sam da praktikujem većinu koraka i saveta iz ovih knjiga i vremenom je sve počelo da se menja nabolje. Verujem da će i vama poslužiti. Robin Šarma – Ko će suze da briše kad te ne bude više? Mark Manson – E, zabole me Brajan Trejsi – Pojedi tu žabu D. R. Gilbert…
-
15 sajtova za besplatno učenje i sticanje veština za vreme karantina
Vanredno stanje u kome se trenutno nalazimo i te kako ima svoje dobre strane. Možemo više da se posvetimo stvarima za koje pre nismo imali dovoljno vremena zbog obaveza ili obima posla. Ukoliko radite od kuće kao ja, nije se mnogo toga promenilo, osim što imamo manje ili više posla, u zavisnosti od toga kojim se poslom bavimo. Ali za sve one koji sad pauziraju od škole, fakulteta, posla… nikad bolje vreme da date svoj maksimum i posvetite se veštini koja će vam možda doneti bolje radno mesto ili veću zaradu. Ja sam za vas odvojila izvore odakle ja rado učim i koje rado posećujem i uživam u njihovim sadržajima.…
-
Voliš taj mač, kao da si rođen s njim umesto ruke
Nisu zatvor misli koje pritiskaju tvoju lobanju dok ne smrskaju rešetke koje sam ređaš da se zaštitiš od terorista. Zatvor si sam sebi. Nije istina da živiš i dišeš, i jecaš i izvrćeš svoje iznutrice na sve pogrešne načine onda kad se povinuješ lažima koje ne prepoznaješ, jer nisi žrtva više nego što su drugi. Nekad je krivac nevin, a žrtva kriva. Lako je dopustiti da gaze po tebi cipelama od zavisti i koristi, od nesreće i neznanja kad nakon toga obuješ te iste cipele, jer, vidi preokreta – koriste tvoje. I bez imalo sumnje ćeš reći da nisu, jer zašto bi pokazao golo telo i otiske od njih kad…
-
Već su mrtve, ali one to ne znaju – jer su žive samo kad pripadaju
Ponekad čujem samo eho onoga što sam nameravao da napišem. Krik iz pustoši koju ostavljam za sobom kad nemam više šta da dam. I krik se pretvori u eho, ubrzo nestaje u daljini. I ne mogu zaustaviti tišinu nakon, jer samo tišina pokreće moje ćutanje. Zaista je neobično što sam prihvaćen mnogo bolje onda kada pričam zašivenih usana. Evo da progovorim. U mom svetu žena je samo paradoks, ukrštenica sa praznim poljima koja moram popuniti jer me hipnotišu praznine koje nemaju svoj smisao, jer ga isuviše zauzimaju. Nemam šta da dam, ali oduzimam prostor koji mi serviraju gole i ničije, tražeći, uvek tražeći da budu ispunjene, kategorično tvrdeći da već…
-
Iskasapljeni san može trajati ceo život ako ga dobro neguješ
Osećam tvoje pokrete u meni, mesnati ukus poslušnosti, fraktalnu dinamičost balerine, vidim tvoja krvava minijaturna stopala kako ostavljaju tragove oko mene, ubrzanim tempom, i svaki otisak stopala priča romane. Vidim te kako stružeš noktima ivice svog predkodiranog postojanja ne znajući šta ti nedostaje dok ne prestaneš da se okrećeš u zanosu egzistencijalne krize. Posekao sam prst na toj istini pokušavajući da te zaustavim, kidajući svoje meso da ućutkam tvoj glas kad me pitaju kako se osećaš, ali kad čovek oseća tuđe pokrete u sebi zaboravi kako je vrteti se u svom telu. Krvarila si i krvarila, u velikim slovima negacije. Ljudi su mi nudili salvete, ali ništa te nije moglo…
-
Da li se usuđujem da te ovekovečim?
Da li se usuđujem da te učinim besmrtnom? Ako pretvorim svaku osobu koju sam voleo u mastilo, neću imati vremena da izmislim nove planete. Ako ne izmislim nove planete, neću imati koga da odvedem tamo. Kidaću klišeje u prolazu, cvet po cvet, moje metafore za samo jedan iskren osećaj, skupljaću ih večno, jer na tren me čine živim. Pisaću njihova imena crnom bojom na zadnjoj stranici knjige, i onda ću ih tretirati poput presovanog cveća koje me uvek privlačilo pored puteva promiskuiteta. I kupovaću vreme kidajući ih iz zemlje dok se ne usudim da tebe učinim besmrtnom. Na ovaj način jasno vidim ponovljene zločine protiv zdravog razuma, trezvenost u pijanom…
-
Prazan ram u muzeju umetnosti
Da li se sećaš onog (be)smislenog dana? Napravio sam budalu od sebe u muzeju umetnosti stojeći u praznom ramu, pokušavajući da izgledam intelektualno. Gledala si me, sigurno misleći: „Lud ili izgubljen?„. I nisi se nasmejala meni, već slici pored. Krenuo sam kući u slepom besu, razmišljajući: „Umetnost je glupa i sama sebi se ruga„. Napravio sam još jednu sliku u svojoj glavi, posvećenu tvom potpunom neznanju moje neistražene veličanstvenosti. I znam da mrziš muziku koju slušam (ne možeš da podneseš krikove i gestikulaciju ljudi u transu), a meni je svejedno kada pustiš baladu koja te podseća na detinjstvo. Ali ne mogu da pomognem sebi, a da te ne povezujem sa…
