Meso peva, ali moje kosti stagniraju. Jednog dana ću otvoriti usta, proždreti progonitelja, postati jedno sa ovim rečima.
A ti si ti, žica koju ne smem naštimovati
Dani poput ovih
Postoje dani kada mi se uspomene uvlače pod kožu, osećam kako se kreću kroz moje telo, primaju oblike raznih ljudi i osećaja...
Ko sam ja danas, od svih mojih skrivenih ličnosti?
Možda sam za nijansu gora ili bolja slika čoveka.
Zaboravljena želja da si želeo biti potpuna suprotnost od onoga što si postao
Znaš onaj osećaj hladnoće oko tvoga vrata koji ti se nekad prikrada krišom, uvek iza leđa? Kad ti se koža naježi na trenutak ili dva?
Doći će trenutak kada ćeš morati da pokažeš od čega si sastavljen
Pokušaće da te sateraju u ćošak, i da te kamenuju rečima, da te povrede i spuste.
Sebičnost kao negativna karakteristika čoveka?
Čvrsto držite ono što pripada vama i ne puštajte, vaše je. Samo vaše.
Sve je u izboru – u načinu na koji biraš da se stvari odvijaju
Na tebi je da li ćeš moći da se nosiš sa posledicama. Jer, na kraju dana, uvek si ti taj koji mora izabrati.
Pusti sve što te boli, sve što te kida – sve što je ništa
Zamisli na trenutak da ti nisi ti, da ne moraš nositi različito lice svakog dana, da ne moraš trpeti i nositi sopstvene misli koje te pritiskaju i guše.
