Efekat leptira

Šta predstavlja teorija haosa?
Šta je ono što nas drži I pušta?
Da li smo mi uzrok nekog niza haosa kao domine?
Ili smo mi te domine što se međusobno obaraju?

Efekat leptira, odnosno teorija haosa je nešto sa čime se susrećemo svakog dana, svesno ili nesvesno. Donosimo odluke koje su možda za nas dobre, ali po nekoga loše. Odluke koje proizilaze iz onih najmanjih sitnica. Naizgled sitnica. Ali zapravo nisu, je l’ da? Bez njih ne bismo mogli stvoriti ono što je veliko, ono što mislimo da jeste, ali se ispostavi nekada da nije. Upletemo se u tornado nezaustavljivih emocija i misli, vrteći se u krug, tražeći izlaz, pokušavajući da vratimo određeni trenutak u vremenu kada je jedna sitnica bila samo to, nevažna, mala stvar. A mi smo deo haosa, mi smo osnova tog tornada. Mi smo nesumnjivo pokretači istih tih sitnica. Povezani smo sa suštinom i dubinom svog emotivnog haosa. Povezani sa materijalnim svetom, i duhovnim. Povezani smo sa nekim osobama čak I kada najmanje želimo da budemo. Već se pronalaziš u tekstu? Dobro je, ti si svesna svojih odluka, barem donekle. Koliko puta uradiš nešto I povrediš druge ljude? Koliko puta ljudi tebe povrede? Uporno želiš da oni osete taj bol, a ustvari si ti njihov bol I obrnuto. Zadajemo udarce jače od zamaha leptira. Letimo po tuđim životima, ostavljajući velike tragove, a ne pomislimo da od jednog malog, neprimetnog postupka ili izgovorenih reči može nastati čitav sled posledica i boli. Neki žive jedan dan, no većina njih živi… žive u nama kao da su deo nas. Elem, odavno su bili deo našeg života I ne znaju kad je dosta, zar ne? Koliko njih želiš da izbaciš iz sebe, no prosto ne možeš? Terajući njih da odu, odlaziš pomalo I ti. I tu nastaje teorija haosa, kreću akcije I reakcije. Posledice koje su deo tebe, a ti si deo lavirinta. Ti si kriva za ono što se dešava tebi, ali I drugim ljudima. Kako je to kad ljudi zavise od tebe? Kad ljude bole tvoje nepromišljene akcije I u njima izazivaš velike reakcije pune gneva? Jesi srećna kad se tužna pojaviš pred drugima I praviš se da te ništa ne dotiče? Kao da plivaš u moru emocija I daviš se, u očima ti to drugi vide. I opet su razočarani jer nemaš hrabrosti da kažeš to što imaš, da budeš to što jesi. Diviš se sopstvenom strpljenju jer si nekad pucala kao staklo. Sad si nedodirljiva, zato te najviše I diraju. I to te ubija, to je tvoj haos. Sahranjuješ žive emocije I pitaš se zašto si deo svega toga? Nije tvoje krivica, ali možda će biti. Nepoznat je broj žrtava koje poginu čekajući tebe da se rasvestiš. I nepoznat je broj njih koji su te uništili. Nastavlja se istim tokom, samo sa drugim ljudima. To je teorija haosa, nečemu čemu nema kraja. Deo si toga kao što si deo svog života. Nijedna tvoja odluka neće odgovarati svima. Uvek će se neko protiviti tebi I tvom postojanju. Ali ti radi na tome da se ne protiviš njima, da promeniš efekat leptira I da ga uništiš zbog sebe, da pobegneš od toga, makar na određeno vreme. Zašto onda imaš krila, ako ih ne raširiš?

5 Comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s