Granični poremećaj ličnosti

Granični poremećaj ličnosti je poremećaj mentalnog zdravlja i on utiče na način na koji se prvenstveno osećamo, a zatim i kako se odnosimo prema drugim ljudima, ali i prema našim najdubljim mislima. Pogrešno procenjivanje niza situacija, kao i pogrešno procenjivanje sredine u kojoj se nalazimo često dovodi do promene ponašanja, kao i zapitkivanje o moralnim vrednostima i kvalitetima koje imamo ili nemamo. Kao jedan vrlo kontroverzan pojam u današnje vreme, o njemu postoje različite ideje i teorije, kao na primer da to nije poremećaj, već određena adaptacija. Često surfujemo internetom i nailazimo na nečije probleme koje u potpunosti opisuju naše ili barem deo problema našeg društva. Većina nas se sigurno upita šta nama nedostaje kad smo apsolutno predani onome što radimo i onome ka čemu težimo vrednim radom. Sama reč “praznina” ukazuje na odsustvo nečega. Budući da je u pitanju nedostatak, teško je dati preciznu definiciju toga šta nedostaje. Upitamo se šta nam je još potrebno, a šta nije da bismo bili celi ili imali karakteristike jedne osobe sa vrednostima. Odbacujemo činjenicu da smo prosečni, sačinjeni od raznoraznih kompleksa i mana ili vrlina iako smo toga svesni. Glavni problemi se svode na  nestabilnost poimanja samog sebe, međuličnih odnosa i raspoloženja. Često pokušavamo da regulišemo sopstvenu tenziju. Često smo impulsivni u situacijama u kojima treba biti staložen i priseban za kontrolisanje negativnih emocija. Velika je vrlina pretvoriti negativne emocije u adekvatnu gestikulaciju. Takođe nam se i dešava da odnos sa partnerom doživljavamo kao smenjivanje ljubavi i mržnje. Imamo strah od napuštanja i veoma teško podnosimo samoću. Ovaj poremećaj obično počinje u ranom odraslom dobu. Naziv „granični“ je nastao jer je ovaj poremećaj svrstan na granici između neurotskih i psihotičnih poremećaja. Osnovno ispoljavanje ovog poremećaja je emotivna nestabilnost, koja vodi ka stresu i drugim problemima. A najkarakterističnije je osećanje besmislenosti svega, uključujući besmislenost postojanja, osećaj nepripadanja ovom svetu, niz pitanja bez odgovora, beskrajna praznina i rupe koje su zapravo imaginarne, ali upadamo u njih, svesno ili nesvesno. Sve te nagle promene raspoloženja, bes, često mržnja, euoforija, histerija, hronično nezadovoljstvo, panika, sve to ne mogu svi tolerisati niti razumeti. Ali je bitno pokušati i prihvatiti. Jer osobe sa ovim poremećajem, iako se osećaju uskraćenim, istovremeno su veoma otporne i umeju da se snađu u raznim životnim krizima, samim tim i da se oporave. To je ta granica koja ih deli. Isto tako su i veze za njih generalno iscrpljujuće, zato što, tokom jednog dana, mogu promeniti pet različitih raspoloženja i osećanja od kojih im se svako čini legitimnim i opravdanim. Ponekad ih sve to toliko obuzme da mogu doživeti depersonalizaciju – to jest, osećaj kao da nisu u svom sopstvenom telu. I kada se to desi, imaju razne probleme, kao na primer da ih obuzme panika i bukvalno žele da iskoče iz svoje kože. Dolazi do toga da vide sebe u trećem licu, što je veoma često kod graničnog poremećaja ličnosti. Elem, ovo je samo detaljniji opis jednog poremećaja koje možemo uporediti sa našim svakodnevnim emocijama. Nije uzalud raditi na sebi i prilagođavati se u raznim okolinama. Možemo videti sebe kao zlo ili lošu i nepoudzanu osobu, ali se možemo i osećati kao da uopšte nije tako.

2 Comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s