Zagrljaj

Treba mi zagrljaj. Dovoljno jak da slomi sve loše u meni I dovoljno slab da ukaže na nežnost koju sadrži. Zagrljaj, sam po sebi veoma poseban i specificčn. Mozda I najintimniji deo spajanja dve duše, dve tela. Zagrljaj sadrži sve potrebne emocije koje rečima ne mogu biti iskazane. U glavi pokušavam da pronađem pravu reč, emociju, ali ona ne postoji. Ona je sadržana u tom jednom zagrljaju. U suštini, zagrljaj moze biti fascinantan od strane mnogih ruku. Taj poseban trenutak privijanja jednog po jednog dela tela u drugi jeste proces ljubavi, zar ne? Iskazivanje nežnosti I prenošenje svih emocija, neprocenjivo. Grliti znači postati apsolutan, dati sve od sebe, želeći to, čak I mnogo više. No zagrljaj ne mora biti samo rukama, daleko od toga… on može biti I očima, usnama, dodirima, osmehom, čak I samom pojavom. Ali grliti srcem je nešto najdragocenije. Zašto? Fascinantan deo jeste prolaziti sve te stepene zagrljaja i doći do taj jedan. Tu se nalazi skup svih mogućih pozitivnih emocija. I tu nastaje prava magija.

2 Comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s