Kocka leda

Pustila si me da odem.
Drhtavim rukama ublažuješ stisak.
Klizim između tvojih prstiju.
Ljubim vazduh, ekstatično.
Moje ignorisanje sublimira u ništavilo.
Smrt izgleda predivno i latentno.
Srušio sam se uz jedan dodir.
Sve što vidim oko sebe, samo sebe…
Mrtav sam, je l’ da?
„To je staklo,“ kaže odraz.
Uzdahnuo sam sa olakšanjem.
Da li sam trebao?
Posmatram raj.
Vidim tvoj beskrajni pogled.
Prekriven besom,
potopljen suzama.
Da li zaista nisam
vredan oproštaja?
Da li sam zaista
vredan tvoje patnje?
Sipaš najbolji šampanjac,
Borim se sa tvojom
ledenom strukturom.
Kako se topiš,
tako se ja davim i gušim.
Tonem u blistavom otrovu.
Uzdižem se, vodi me visoko.
Osećam da umirem,
iznova i iznova.
Vidim tvoje oči,
sada mnogo jasnije.
Ti si moja krivica, zar ne?
Proliješ nekoliko
suza u međuvremenu.
Imam smrtnog prijatelja,
koji pljuje milion reči,
i nestaje u mom otrovu.
Želim tvoju milost.
Možda je moj
otrov tvoj poznanik.
Želim da ubijem svoju bol.
Želim da umrem
i da se ponovo rodim.
Kao suza u tvom oku,
jer ja jesam vredan
tvoje patnje…
ili ipak nisam?

Autor: Tamara Stamenković

Web novinar / Bloger

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.