Посматрам

Посматрам њене очи,
као да посматрам цео универзум у њима.
Посматрам њен осмех,
као да посматрам сјај свих звезда у њему.
Посматрам њену косу,
као да посматрам најлепшу нијансу те боје.

Посматрам њу, примећујем, моја је.
Посматрам је, помислио сам,
кад би се само једном могла погледати онако,
како ја тебе видим.

Да ли би уживала у том погледу као што ја уживам?
Да ли би осетила топлину око срца коју ја осећам?
Да ли би схватила колико си заправо посебна?
Ја бих се на твом месту постидео.
Постидео бих се тог савршенства,
божанственог изгледа.

Посматрам те очи, очи пуне пламена.
Чезнем да ти кажем, да ме погледаш.
Волео бих да моје срце осети тај жар усијаног пламена.
Волео бих да ме осетиш, онако како ја осећам тебе.

А осећам те, но не признајем ти то.
Остајем овде посматрајући.
Посматрајући тебе као недодирљиво биће.
Бићеш ми све оно, за чиме чезнем.
Све оно што чежња може бити.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s