Посматрам

Посматрам њене очи,
као да посматрам цео универзум у њима.
Посматрам њен осмех,
као да посматрам сјај свих звезда у њему.
Посматрам њену косу,
као да посматрам најлепшу нијансу те боје.

Посматрам њу, примећујем, моја је.
Посматрам је, помислио сам,
кад би се само једном могла погледати онако,
како ја тебе видим.

Да ли би уживала у том погледу као што ја уживам?
Да ли би осетила топлину око срца коју ја осећам?
Да ли би схватила колико си заправо посебна?
Ја бих се на твом месту постидео.
Постидео бих се тог савршенства,
божанственог изгледа.

Посматрам те очи, очи пуне пламена.
Чезнем да ти кажем, да ме погледаш.
Волео бих да моје срце осети тај жар усијаног пламена.
Волео бих да ме осетиш, онако како ја осећам тебе.

А осећам те, но не признајем ти то.
Остајем овде посматрајући.
Посматрајући тебе као недодирљиво биће.
Бићеш ми све оно, за чиме чезнем.
Све оно што чежња може бити.

Autor: Tamara Stamenković

Uzdrmaj svet svojim pogledom na njega.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.