Ljubav kao materija

Ljubav, kao materija,
ne može se stvoriti,
niti uništiti.
Rođeni smo,
popunjeni do ivice ljubavlju
i provedemo ceo život
pokušavajući da je izlijemo
u nekoga
ko je voleo
malo previše,
i sada je ostao
malo više prazan.
Ili u nekoga,
ko je voljen
malo manje.
Ili u nekoga,
ko nije spreman.

Ljubav je kao materija.
Iako se ne može
stvoriti niti uništiti,
ponekad može uništiti nas.
I u drugim definicijama,
ljubav nas kreira
od fragmenata naših srca
koji su postali premali
da bi se pokupili
onda kada smo sakupljali
slomljene delove
nakon emotivnog razaranja.
Spojili smo ih zajedno
da bismo kreirali nešto novo,
za nekog određenog
da doživi taj mozaik
kao nešto umirujuće i predivno
da ga drži pod svojim jastukom
i čuva od ostalih pogleda.
Nešto što se ne poklanja,
nešto što se sebično čuva.
Dajemo,
nije nam uzvraćeno.
Trudimo se,
često nam nije uzvraćeno.
Borimo se protiv svih,
a niko za nas.

Ali, reći ću ti nešto.
Na kraju,
nije bitno
da li je ljubav kao stvar,
ili ne.
Ljubav je bitna.

1 Comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s