Džemper od kašmira

Pljuštala je kiša, a ona je sedela u kafiću, sama. Njen žuti džemper od kašmira još uvek mokar, slagao se sa njenim raspoloženjem. Fotografisala je ljude koji su žurili da se sakriju od kiše. Namrgođeni i ljuti. Niko u tom trenutku nije video taj spontani osmeh kojim je ispratila njihove užurbane korake. Barem je tako mislila. Pila je čaj od jabuke sa cimetom dok joj je cigareta gorela, zaboravljena. Prozor njenog omiljenog kafića nikada nije izgledao magičnije. Na radiju stara pesma koja joj je budila neke stare uspomene na dane kada je bila dete i igrala se satima lišćem u parku iza kuće. Ponovo taj osmeh, savršeno se uklapao sa bojom kiše, nostalgičan i prolazan, a opet trajan i simpatično tužan. Smetala joj je duga kosa, nikako da je namesti, divlja i neukrotiva kao ona. U njenim staklenim očima su se prelamale nijanse boje jeseni i melanholije. Kakav prizor… Dugo je gledala u dečaka s druge strane ulice kako pokušava da uhvati kapi kiše u svoje sićušne šake. A onda joj je pažnju privukla uplakana devojka sa crvenim šalom koja je čekala nešto, nekoga. To je podsetilo na jutro kada je njen pas nestao, a ona ga je čekala na mestu gde ga je pronašla prvi put. Zavezavši kosu u rep, zapalila je drugu cigaretu i nestrpljivo preturala po tašni tražeći nešto. Knjiga. Tanka, crnih korica, sa čudnim naslovom. Izvadila je svoju olovku i počela da piše. Dnevnik ipak? Misteriozno je odlutala u stranice i stranice nepoznatog. Neprestano je švrljala, pisala, pocepala par stranica, bacila ispod stola i spustila olovku. Odjednom je fiksirala svoj stakleni pogled u jednu tačku. Zamišljena i predivna, ozbiljna i zabrinuta, sklopila je oči i okrenula glavu ka slici na zidu. Par puta je pogledala u tu istu sliku. Na njoj ničega nije bilo sem jedva vidljive siluete ženskih ruku kako dosežu za nečim, u mraku. Nasmešila se, sećajući se svog prvog straha od ljubavi i kako je sigurnim korakom zakoračila u ono što je prestravilo. Svetlost se provukla kroz prozor i u tom trenutku se okrenula ka njoj kao da je znala da će se kontura njenog lica savršeno odraziti u ogledalu ispred. Te crte lica su pokazivale crte njenog nemirnog duha, njenog odvažnog karaktera i neobjašnjive unutrašnje lepote. Pustila je svoju dugu kosu i prstima prošla kroz nju sklanjajući je na drugu stranu. Nije dugo potrajalo kada je ponovo skupila u rep. Neodoljivo. I podigla je olovku sa poda, pomislivši na sekund kako nije primetila kada je pala. Nastavila je da piše. Zamišljena i beskrajno divna, tajanstvena i naizgled smirena. U njoj je bilo uzburkano more u kome nije znala da pliva. Talasi koji su je davili podudaravši se s njenim mislima. Graciozno je digla glavu kao da se izvukla iz te nemilosrdne vode. Tako je jednostavno komplikovana izgledala ta njena unutrašnja borba. Dostojanstveno se borila. Videlo se u svakom pokretu njenog tela, u mimici njenog lica, na usnama koje zagrize s vremena na vreme. Savršena metafora za bol koju pokušava da ubije. Niko nije znao za bol koju njena duša nosi. Izgledala je kao da je od kamena. A opet, tako nežna, sa kožom boje svile, i ponekim ožiljkom ispod nje. Mislila je da se ne vide. Treća cigareta i još jedan čaj od jabuke sa cimetom. Odlučila je da ne piše više, dosta je. A i kiša je prestala odavno, manjak inspiracije. Volela je taj džemper od kašmira, pripadao je nekome iz prošlosti. Majci možda. Rešila je da krene, setila se da je satima već tu. Uzela je kaput boje maslina, najveći šal ikada i izašla. Za njom je ostao pomešani miris vanile i cigareta. A na stolu prazna šolja i jedna sveska. Sa crnim koricama, tanka i pomalo izgužvana. Prošlo je par godina. Jesen samo što je počela. Sedimo za istim stolom, i pričam joj priču o devojci koju sam zavoleo u njenom telu, o duši koju je prepoznala moja, i smejemo se mojoj nespretnoj vožnji na biciklu dok sam jurio da joj vratim svesku u kojoj je pisala priče o nesrećnim ljubavima i surovosti završetaka. Sada piše o našem početku. Nosi svoj omiljeni žuti džemper, naterao sam je da pijemo toplu čokoladu umesto čaja. Pričamo o ljubavi. Fotografiše ljude, a ja nju.

3 Comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s