Sećanje

Rekonstruišemo jedno sećanje, sećajući se mirisa, dodira, boja, načina na koji nas je sve to navelo da se osećamo i tada shvatimo da jedno sećanje ne može biti jedno. U njemu su bezbroj drugih, svi oni fragmenti kadrova kratkometražnog filma u našoj glavi, gde mozak fascinantnom sposobnošću prikuplja, povezuje i stvara mozaike ovih dugih impresija koje se ustvari pojavljuju na milisekund. I one su osnova jednog sećanja. Podrazumevano, one su osnova nas samih. I ovo nije samo metafizička vrsta poetike. Ne može biti. Razmišljajući o tome dolazimo do zaključka da svako iskustvo koje proizilazi iz senzora našeg uma pokreće promene u molekulima neurona i preoblikuje način na koji se oni povezuju, što znači da je naš mozak bukvalno napravljen od sećanja, a uspomene ga stalno obnavljaju. A to je, ponovo, temelj nas samih, svega što je u nama, svega što upotpunjuje naše misli. Neprekidan proces, neobjašnjiv tok sećanja i prisećanja na ono što nas pokreće ili sputava. A definisanje sećanja je teško koliko i definisanje vremena. Vreme koje stvara ta ista sećanja. Ono što je unikatno je da svako sećanje može da se poveže sa sasvim drugačijem sećanjem iz sasvim drugačije dimenzije, svako na svoj način posebno, stvarajući nam zbrku i haos, ali takođe i pogled iz druge perspektive na nešto što smo nekada namerno ili nenamerno zakopali ili izgubili u moru svih sećanja. A u njemu je mreža koju čine te specifične konekcije, sinapse, koje mogu biti prilagođene jačim ili slabijim signalima uma. Ali bi bila greška reći da su molekuli i sinapse koje kontrolišu, sećanja. Jer sve je to sistem. Sistem koji nam omogućava da znamo da smo ljudi, da nas čini nešto više od opipljivog, od vidljivog i jednostavnog. Omogućava nam da integrišemo nešto iz prošlosti i u svoju budućnost i odgovorimo na nove izazove, stvarajući uspomene u sadašnjosti. Čak i ona prva najdragocenija ljudska sećanja počinju granularnom skalom, i teško ih je rasporediti u mislima, naći određen početak svakog sećanja. Jer ne sastoji se od jednog, zar ne? Sećanje u sećanju, uspomena preko uspomene, i hormoni koji slojevito prekrivaju iskustvo kontekstom sećanja, da se osećamo dobro misleći na to. Da nas čini da se osetimo srećnije i smirenije, sa potrebom da utonemo u taj svet razbacanih uspomena i beskonačnom broju kaskada. Očigledno je da nijedno sećanje ne može nastati samo od sebe, niti postojati. Mozak razbija iskustvo u više vremenskih iskustava istovremeno, kao što je zvuk rastavljen na različite frekvencije koje se percepiraju istovremeno. Individualna sećanja postoje u više vremenskih prozora različitih dužina koji uključuju svaki fragment memorije nevidiljiv na skali na kojoj doživljavate određen događaj koji pamtite. A šta ćemo sa onim sećanjima koja ne mogu stajati sama, zavisna od drugih koja ih prate? Ne možemo ništa zapravo. Ona su tu da nas podsećaju da sve što zapamtimo takođe možemo potisnuti, ali ne i umaći. Ona koja nas bole, probadaju i muče, ona koja preferiraju da se pojave kada nam najmanje trebaju? A mi, ljudi, sa tendecijom da razmišljamo i više nego što moramo, izazovemo ih da se premotavaju u našoj glavi, iznova i iznova. I gužvamo filmsku traku, i palimo je, i lomimo, ali neuništiva je. I pulsira nam glava, prepuna sećanja i molekula koji pokušavaju da kontrolišu konekcije raznih sećanja, i pretražujemo svoj um uporno tražeći skladište svih tih sećanja, samo da bismo došli do saznanja da ne postoji mesto koje ih sadrži. Zato što smo mi sopstvena sećanja, sastavljena od nas samih i onoga što pamtimo, onoga što prikupljamo, stvarajući mozaike, stvarajući lavirinte. Vezani sopstvenim mislima, razapeti između njih. Mi jesmo svoja sećanja, i ona su mi. Neobjašnjivo, nedefinisano, u svakoj teoriji izgubljeni sadržaj, ali osnova onoga što jesmo i od trenutaka od kojih smo sastavljeni. Trenutaka bez kojih ne bismo bili ljudi, i bez kojih sećanja ne bi mogla da stvore ljude od nas.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s