Autodestruktivni čin

Ima nešto u tom pokušaju,
u tom trenutku odluke posle koje nema odluka.
Ima nešto mnogo više od naziva i analize.
Mnogo više od uzroka i ishoda.
Toliko toga u tim suzama.
Bol od koga ne postoji gori bol,
bol od koga utrnu svi nervi,
bol od koje nastane smrt.

Elem, šta sledi pre reakcije?
Koja akcija dovodi do nepromišljenih reakcija?
Ili su to jako promišljene akcije?
Da li je čin samoubistva jedini izlaz?
Da li nas okolnosti mame da upadnemo u zamku?
Da li sama pomisao na to menja stanje uma?
Radnje se dešavaju kontinuirano,
čekajući tačku erupcije,
čekajući prvu suzu i kap.

Ima nešto u tom pokušaju,
u tom trenutku odluke autodestruktivnog čina.
Mnogo više od naivnosti i neposvećenosti životu.
Tu gde je žilet, tu je prava bol.
Kap po kap, suze sa osmehom.
Kap po kap, suze bez osmeha.
Bljesak uspomena, bljesak…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s