Sloboda uma

Nelinearnost vlada svetom, ego kombinovan sa kratkovidnošću, vrednosti koje se konstantno transformišu u sve sem suštinskih, moralne obaveze oko budućnosti, ili ipak nametnute od strane socijalnog koncepta? Ko uopšte može garantovati našu budućnost kada su naši umovi ograničeni jednostavnošću svakodnevnog života? Ne vidimo dalje od toga, jer nam nije dopušteno, na ovaj ili onaj način. A jedino čemu stremimo je sloboda. Potpuna, netaknuta, unutrašnja i spoljašnja. I generalno, ljudi će se povinovati jedni drugima u tom cilju da je cilj svima nama biti srećan. Ipak, ironično je da, uprkos težnji za srećom, i dalje ne bi bili iskreni sami sa sobom da jednodušno postižu taj cilj. Zašto je iskrenost i autentičnost važna u životu? To je za neku drugu debatu, ali ukratko rečeno, u suštini našeg relativno beznačajnog života, zašto bi bilo ko preferirao život prepun neiskrenosti umesto poštenog i iskrenog? To je globalno nerazumljivo. Barem bi trebalo biti iskren sa sobom, ako ne sa čitavim svetom. Tu se ističe krajnje neznanje o tome šta je sloboda i zašto sreća ne može biti osigurana bez nje. Sloboda nije raditi ono što srce želi sada. Sloboda je mogućnost da radite ono što srce želi sada, mogućnost raskidanja, ako i kada je to potrebno. Sloboda je samopouzdanje koje vuče osećaj da ne moramo biti vezani u nesrećnoj državi, sa nepouzdanim ljudima ili robovi vlade. I potraga za tom vrstom slobode je da se stalno trudimo da ne kontrolišemo namere bilo koje osobe ili bilo kakvih okolnosti. Niko sem nas samih nema prava na naš život. Suštinski, svi smo mi slobodni, ali neprimetno i polako se društvo i njegovo asocijativno kondicioniranje uvuklo u naše domove i vezalo jedne druge da se ponašamo u određenim paradigmama. Zato smo i zarobljeni, zato smo raštrkani između pravilnog i pogrešnog, i kreiramo prostorije u umovima za bespotrebnu mržnju i uništavamo jedne druge netolerancijom. I koga okriviti, na koga da uperemo prst i sa čime da se borimo ako nemamo predstavu o tome šta nas je i u kolikoj meri preuzelo. Očekivanje reciprociteta je ono što bi trebalo da vodi naš svet, da bismo ga mogli maksimalno ispuniti onim što nas čini srećnim. Bez tog uzajamnog odnosa, šta smo? Životinje sa svojim životinjskim nekontrolisanim instinktima zarobljene u kavezu jedni sa drugima, slobodni da se raskomadamo međusobno? I šta ostaje? Krv i znoj koji nisu naši, a ponovo jesu. Ne znamo čemu služe. I ponovo smo ograničeni, ponovo se gušimo i dižemo glavu da uhvatimo svežinu nečega što liči na olakšanje. Možda najteže ograničenje naše slobode potiče od zakona sa kojima se ne slažemo. Zbog činjeničnosti, ovo je naročito zanimljivo jer ne biramo zemlju u kojoj smo rođeni. Jednostavno smo bačeni u skup zakona koji trebamo poštovati. A nije svačiji duh stvoren da bude poslušan. Šta ćemo sa onim neukrotivim, divljim, nemirnim? I onda jedina nada je da u zemlji u kojoj smo rođeni, težimo za slobodom kao vrednošću koja se snažno brani. I tako odbijamo magnete koje nas vuku nečemu dubokom u nama. Konfuzno i nepojmljivo, moglo bi se reći nedefinisano jer tako treba, valjda. Države i vlade imaju beskonačnu moć u odnosu na pojedince, tako da ako se neka sloboda suprotstavi njihovim pravilima, njegova jedina opcija je da brani svoju slobodu i apsorbuje dosta neugodnosti koje proizlaze iz ovog konflikta. Ali sve dok se neko bori za svoj ideal, potpuno je vredno rizika. Iako možda neće imati publiku, aplauz koji dobije sam od sebe je više nego zadovoljavajući. I šta god da žrtvuje, biće za osećaj lične slobode i sreće koja zavisi od nje. A ona se razrešava i rastvara u potpunosti kada neko drugi postavlja pravila igre i jedan sledi slepo drugoga, ili čitavu masu, zbog ega ili spoljašnjeg pritiska. Takva zbunjena akcija ne predstavlja slobodu. To je ropstvo svemiru i manipulacija zdravog razuma. Pa iz straha da budemo sami ili prepušteni slučaju, učinimo nešto što nikada ne bismo. Zar se to naziva svojevoljni izbor? Ljudi koji se ne ponašaju u skladu sa onim što zapažaju, samo čin spoznavanja pretnje je da stvori podsvesnu pristrasnost. Zapravo, odnos između slobode i sreće je pojam verovatnoće. Mogli biste biti vezani, ali tačka nesreće se možda neće pojaviti. Mnogi lanci ljubavi, poštovanja i obaveza ustvari uzrokuju mnogo sreće. Međutim, kada se stvari pogoršavaju, tek onda se primećuju ti lanci i uzrokuju ekstremne količine nesreće, jer neko želi da se oslobodii, ali to ne može učiniti bez nepoštovanja prema sebi i svetu. I nepoštenost i nedoslednost jednog vrednosnog sistema je ono što uzrokuje neizlečivu nesreću. Drugim rečima, ako stvari idu dobro, sloboda će se zavaliti na svoje zadnje sedište. Međutim, uvek treba biti zabrinut zbog apsolutno najgoreg slučaja da u tim mračnim i zastrašujućim vremenima nismo učinili dovoljno da osiguramo svoju slobodu, time što smo bili autentični i dosledni svom cilju. Ali, ako ste sprečeni onim što vas okružuje, tuđim pravilima i moralnim vrednostima koje nimalo nisu nalik vašima, ljudima koji su iznad vašeg intelektualnog nivoa jer im se može i ako vas njihova moć umanjuje, onda je teško čak i postojati, ali tu leži pokretač neustrašivosti ili predaje. Večita borba, večito rastrojstvo. Zato lična sloboda određuje to što ste vi, i jedino vi zaslužni i sposobni odlučiti o svojoj sreći. Odvaja vas od spoljašnjih faktora koji mogu biti kontrolisani i koji izazivaju najviše žaljenja i omogućava vam da postanete individua koja može osvojiti svet, potpuno sigurna u sebe, dovoljna sama sebi. A taj svet će se tek menjati, tek će se stvari reflektovati na budućnost i projektovati kroz greške onih koji su bili pre nas. Barem mu možemo doprineti iskrenošću onoga što jesmo i modifikovanju sopstvene ličnosti da bude sve ono što je oduvek stvorena da bude. Slobodna da diše, samostalno.

2 Comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s