Borac

Ona je borac. Jedna u milion. Život joj se rugao, ismejavao je na sve moguće načine, testirao njeno strpljenje, kažnjavao je za greške koje nije napravila i mučio dok nije poželela da nestane, da izbledi i postane samo dah vetra. Nije disala pravilno, nije imala vazduha da diše. Beizrazni trenuci i prazni pogledi su odražavali njenu slabašnu pojavu. Svakog jutra je život vukao za kosu i bacao u ring da se bori s njim. Svakog dana, u pakao i nazad. Bila je zgažena, slomljena i na korak do raspadanja. Njeno lice je bilo prekriveno posekotinama i bledom bojom. Čupala je kosu, sekla je i menjala izgled toliko puta. Ali kožu nije mogla da smeni, identitet nije mogla da promeni. Bila je zatvorena, lupajući po zidovima u kući. Vrištala je u snovima, uporno je sanjala iste događaje i nije mogla da ih promeni, baš kao na javi. Razmišljala je hiljadu i više puta da okonča tu borbu i da se preda, ali njen ponos joj nije dozvoljavao da prizna poraz. Nije se borila toliko dugo da odustane sada. Nije mogla da dopusti da sve te godine plača budu uzaludne. Tako da je naučila da podnosi udarce.  Bila je sitna, plašljiva devojka kada je počela da se bori stvarno, ali ubrzo je pronašla novu snagu, manevre i taktike u sebi koje nije znala da poseduje. Ubrzo je skamenila srce. Njeni pogledi su rekli više od nje same. Otkrila je slabe tačke života koji je nije ostavljao na miru i počela da uzvraća udarce. I nije joj trebalo dugo da usavrši igru. Bila je stvorena za promene. Čekala je svoje vreme toliko vremena, klečala godinama unazad, vređajući sve što jeste. Sada je drugačija, a opet svoja. Svoja, ali drugačije se bori. Zato što sada zna kako. Zato što sada nema vremena za juče, ni za godine pre, nema potrebe da traži poentu nečega što je okrutno, jer je shvatila da može uzvratiti isto, ali na način koji će je oblikovati u sve za šta je oduvek stvorena. Jer oholost njegovih udaraca se ne može takmičiti sa njenom vatrenošću i željom da izađe kao moralni pobednik. Da bude sam svoj spasilac. Da bude borac sa kakvim se život nikada nije susreo na svom terenu. Život je znao da je vreme da prihvati poraz i da pronađe novu žrtvu za mučenje. Osetila je olakšanje i oslobođenje. Nakon toga je uskoro imala sve što je ikada želela. Krevet prekriven ružama. I spavala je u njemu sa svim svojim snovima i sa verom koju je povratila. Život koji je svako želeo. Ali, nešto se u njoj promenilo. Počelo je da joj nedostaje njeno trnje. Nedostajala joj je borba. Krv koja struji venama i adrenalin koji pumpa njenim telom. Nedostajalo joj je da krvari kroz svoje posekotine i osećaj ukusnog bola koji upija njeno biće. Možete izvući borca iz ringa, ali ne i borbu iz borca. I tako je ušla ponovo u ring. Život joj se pridružio. Rukovali su se kao stari neprijatelji. I, ovoga puta je ona izazvala njega.

4 Comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s