Dubina

Približava se,
preuzima me,
približava se,
gubim kontrolu,
klizim između dubina;
približava se bitka,
približava se slika,
gubim kontrolu,
preuzima me
mračna dubina.
Kosti mi gore,
ruke se znoje,
svetlost se gubi,
dubina se budi.
Vuče me dole,
klizim između.
Ne mogu da udahnem,
ne mogu da izdahnem;
boja krvi se menja,
ledi se krv u žilama.
Vene su napukle,
misli rasute.
Približava se,
preuzima me,
približava se,
gubim kontrolu,
ona me kontroliše.
Ne postoji snaga,
ne postoji razum,
samo dubina kao
pogrešna krivina,
gubitak u njoj
i pobeda nad njom.
Dubina i praznina,
nalik slična,
ali u dubini,
totalno različita.

Autor: Tamara Stamenković

Web novinar i urednik. Kolumnista / Pisac / Bloger

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.