Devastacija

Koja reč izražava ludilo
koje neko mora imati
da bi se zaljubio
u svoju devastaciju;
Postoje, međutim,
bezbroj reči za prikaz
sjaja u kome se
entitet razotkriva.
Ne znam zašto
ostaci modrica
koje nikad
nisam poznavao,
zamrljaju moje ruke
kao čađ od plamena
koji nikada nisam upalio.
Ili zašto, svaki put
kada pokušam da
očistim pepeo sa prstiju,
osećam se kao piroman.
Ali, znam da sam
uputio više molbi
za one neprihvaćene
i zalutale, nego za
one koji su povređeni.
Znam da, dok su
koncepti koji označavaju
moje postojanje u deminutivu,
mogu vrlo dobro
opisati način na koji se
pod moje sobe pretvara u plamen,
kao da je upropašćen
mojim sopstvenim
psihičkim plamenom.
Kao da počinjem
pisati priču sa
srećnim završetkom uma,
i sa svakom misli,
um mi diktira reči
koje me čine
beznadežnim i tragičnim.
To je kao da nikad
nisam voleo osećaj
da sam kod kuće
više nego kada je sve
oko mene upropašćeno.
Da li me smatrate
manijakom kada kažem
da nikada neću
naći više sigurnosti nego
kada se moj kavez
od rebara razbije na komade?
Pojam pogoršanja
mog sopstvenog mozga
me je opčinio još
pre ovog vremena.
Svi smo mi ludi ovde, zar ne?
Ovaj podsetnik je dovoljan
da često prevrće moju svest.
Postavio sam džepni sat
petnaest minuta ispred,
samo da vidim ko će
još da trči pred vremenom
sa mnom.
Kopam rupe u koži
u nadi da ću tamo
nekoga pronaći.
Da, lud sam. I vi ste!
Jer svi mi smo poput
rasutog mastila koje se
razlilo da nam dozvoli
da pustimo plavu
boju umesto krvi.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s