Privatni pakao

Lutam krugovima pakla, kreiram nove,
krvlju šaram i prskam zidove pretvarajući ih
u prave tvrđave, zatvaram sve kapije,
tu prava difuzija počinje. Urlici se gube
duboko ispod prašine, duboko ispod zemlje.
Grifon ih čeka, ne znaju šta im se sprema.

Živim u svom privatnom paklu,
kapi krvi pune mržnje I vazduh što
realnošću struže sve redom,
realnost svakodnevno šamara, dok
mašta razara sve što se u senci sakriva.

U ovom svetu vidim još bezbroj svetova.
U ovim ljudima vidim još hiljadu odraza.
Stavljajući masku koja žulja, prolivaju
krv i znoj od pretvaranja, da budu nešto,
da budu neko, sve o čemu sanjaju,
ali ovde snovi ne postoje, maske lome se,
do izražaja dolazi makijavelizam.

Sledi deo gde…
metalna stolica, krvava bela košulja
i staklo u ustima. Krckaju zubi,
kosti se prelamaju od trzanja.
Lanac oko vrata, povez preko očiju.
Molim za još, molim za bol!

Dokonost je deo mene,
ali alternacija mi stvara probleme.
Ja sam gnostik, ja sam rigidan.
Uživam u ljudima, polivam ih voskom
i otvaram izložbe za voštane figure,
žive i besplatne, služe za igranje.

Živim u svom privatnom paklu,
pravim šahovsku tablu posebno
izrađenu od ljudske kože
sa istetoviranim grehovima ispod nje,
ko želi da pobedi, mora prstima da iskida
parče kože u određenom polju,
a šta ga čeka ispod, da li šah-mat ili smrt?
To je rizik, to je igra.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s