Sanjao sam san

Sanjao sam san u slomljenom,
hladnokrvnom svetu.
O svetu bez pukotina.
Gde smeh neograničenih sanjara
odzvanja i postaje zvuk
koji se razbija na bezbroj tonova.
San o svetu gde integritet
teče kroz ruke ljudi,
a ne razliva se u krvave reke nemorala.
Svet gde nismo potklekli
onima koji nas ne prihvataju
onakve kakve smo,
i žele da promene suštinu
u kojoj se izdvajamo.
Gde staklene ruke
ne moraju držati nepotrebne terete.
Već da se razbiju,
slobodno i sa lakoćom.
Hladni pesak pozdravlja
moja hladna stopala,
a moje misli lutalice kroz beznađe.
Dok se vetar igra mojim
spaljenim sivim senkama,
ometajući moje rane,
donoseći mi dugotrajne uspomene,
neka daleka sećanja.
Sanjao sam san lebdeći iznad svog tela
u raskomadanom svetu
sa delimičnim ljudima,
zverima i robotima.
Kao što krici straha kidaju kosti,
kao što gladne oči gutaju prazninu,
razbijena budućnost viri
kroz slomljene prozore,
kao što civilizacija leži zbunjeno
pred stopalima svojih stvaraoca,
tako ležim i ja sanjajući san
o beskrajnosti čovekove istrajnosti.
Ostavljen na milost i nemilost
višim silama koje me vrebaju
i mešaju me u svoju komplikovanu ukrštenicu.
Da se uklopim negde,
da budem povezan sa nečim.
Još jedan dat, a ukraden i izvrnut
deo psihološke strukture,
ali neophodan.
Skupljajući oštrice
koje su me promašile,
sastavljam sebe u drugom konceptu.
Lažirajući svoj trenutak
smrti u nepoznatom vidu
astralne projekcije, vraćam se sam sebi.
Polako, ali sigurno. Sanjam.
Krpeći komadiće žalosti
preko slojeva iskidane kože,
zaboravljam da napravim čvorove sreće.
U zemlji nacrta i planova,
tražim pripadnost koja mi je nekad pripadala.
Sanjao sam san u paranoičnom svetu
zaboravljenih ideala.
O mestu koje prati bujnost ljudskosti,
o zemlji koja nije ograničila
ljude na nevidljive granice,
o zemlji u kojoj su anđeli sišli sa neba,
a nisu uzeli oblike loših demona
i zahtevali naše duše.
Iz agonije bezgrešnog,
sa iskopanim dušama,
zamotan u velu neizrečenih zločina
i metaka koje probijaju čovečanstvo,
sanjao sam san iz slomljenog sveta.
Iz razbijenih očiju sa ponekim
isprekidanim snovima.
Iz srca koje je čekalo,
zadržavajući dah,
da udahne život.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s