Rulet

Mislim da je besmisleno razmišljati o vrednosti života. Život ili ljudi… šta je pravi test? Povući okidač ili repetirati život? Čuje se pucanj, reči odzvanjaju u glavi glasnije od omiljene pesme na plejlisti. Bezvredni ljudi polemišu o bezvrednim stvarima svrstavajući ih u vredne, stavljajući se u isti koš sa onim u šta su se kleli da nikada neće postati. Šta je vrednost za jedno živo stvorenje? Šta se dešava kad se okliznemo i upadnemo u stanje nirvane? Igramo rulet ljudima, bacamo ih na takozvani točak i pustimo da se okreću, u sreći ili nesreći. Iz crnih duša teči crvena lutrija. Da li će plen biti vredan ili će čovek ostati bedan? Obeleženi po brojevima, vrtimo se ispred svih. Izgledamo isto takvi, numerisani i identični po obliku i formi. Tu gde staneš, tu prestaješ. Uzimaš ili daješ sve. A šta je život ako nije rulet? Staviš sve na talon, pa šta bude. Vrtimo se u jednom istom ritmu, tražeći bogatstvo i ljubav. Život ili ljudi… šta je pravi problem? Broj stepenica ili koraci? Penješ se – padneš, pokušaš opet – odustaneš. Tamo gde su ciljevi jednostavni, principi su suvišni. Ne idemo jedno s drugim. Ne idemo u skladu sa životom ili život ne ide u skladu sa nama? Mi smo spori, on je brz. Mi smo brzi, on nas zaustavi i odgurne sa koloseka. I tu je kraj. Život kao rulet; jedan je tačan, drugi je prazan. Igra pogađanja. Šta nemoralnim ljudima predstavlja moral? Šta ljudima predstavlja čovek? Nemi razgovori koji govore mnogo, tišina u umu koja vlada. Život gde pogledi pričaju, a reči se samo posmatraju. Čudna je ovo igra sa nepoznatim pravilima. Mala je razlika između glavnog držača i onih što se drže u šaci. Razdvaja ih sapun kojim operu tragove rukovanja i pruže ruku tamo gde ruka nije poželjna. Mislim da je besmisleno razmišljati o vrednosti života… šta je vrednost ako nisu tragovi borbe? Goreći u vatri da obeležje nestane, ali novo nastaje. Izgubi se broj, ali ostane bol. Nekad je odjek strašniji od pucnja, zar ne? Nekad je pogled strašniji od poraza. Nekad je rulet samo igra, a nekad je bačena kockica konačna odluka. Kockarska igra sa ljudima. Prokockaju se šanse, prokocka se sav novac. Prodaju se ljudi, zarad jedne partije. I još jedne… još jedne… no ovaj rulet je mnogo drugačiji, ovaj rulet svi igramo, kad-tad budemo izbačeni. Vrte se ljudi kao u cirkusu, jureći novčanicu kao ribe mamac. Ni ne shvataju da godine prođu, vreme odlazi. Ostajemo sami sa novčanicom u ruci, sami na točku. Sa falsifikovanom prokletom novčanicom, bez identiteta. I tu padnemo, jednom za svagda. Ostanemo dole, postajemo još jedna kockica u nizu, koja čeka da bude bačena, da donese sreću ili nesreću… kotrljaju nas u svakakvim prljavim rukama, bacaju nas po talonu, čekaju od nas osećaj sreće, dobitka, ponosa. Gladnim očima nas prate, nervozno pucketajući prstima. Još jednom šakom o sto kada ne ispunimo očekivanja. Nismo bitni, a zapravo smo im najvredniji. Predmeti ili sredstva? Ironija. Teška i donekle komična. Nemamo pravo govora, nemamo ništa, ne postojimo. Vrtimo se uporno, bačeni i tuđi, a suštinski nevidljivi. Upali smo u sopstvenu zamku, svesni i željni. Postali smo deo ruleta, deo igre bez kraja. Proživljavajući iste scene, svakog trenutka, ali sa drugim igračima…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.