Invazija

Ovde sam nedodirljiv;
duboko umotan u ovu ćeliju pod opakim zubima nesvesti.

Željan da uhvatim vreme u svom kompasu logike,
taj crv me uporno grize, zagađena strana mene
plivajući u mom anemičnom telu.

Mogu se samo vrteti u unutrašnjosti svog snažnog pulsa
i verovati da će agonija prestati,
ali električni snovi se igraju sa mojom lucidnošću,
unutar tog svilenog talasa
scena koju ću sanjati
i sanjati, ponovo…

San gde život otkriva
ili, možda, uvija prostor gde realnost diše,
čvrsto se povlačeći u moje kosti.

I iako tonem u tamno crvenoj
materici sna o javi,
neću sanjati o užasnom životu
kada sam iščupao svoje udove
i sprečio njihovo oblikovanje u neprivlačno.

Vratio sam se sebi ovog jutra,
zatekao sebe da gledam u pozadinu svojih očiju,
nesvesno prateći geometrijske obrasce vrhovima prstiju,
neprestano.
Nisam broj onih punih plavih linija
koje se presecaju sa svetlom,
Ja sam prazan beli prostor u sredini heksagona,
ja sam praznina.
Pamćenje je staro, ali poznato.

U dubokom snu,
neko me dodiruje,
miluje moje telo,
ljubi moja usta
Ne mogu da otvorim oči.
Ne mogu se uopšte kretati
Borim se protiv sna koji me drži na oprezu,
u panici i strahu,
pokušavajući da se izvučem
jer me dotiče bez moje saglasnosti.

Izgleda da neko pokušava da me probudi iz sna
ne želeći da to bude naglo.
Već je pokušala da zove moje ime
trese moja ramena.
Bira trenutak romantizma verzije Uspavane lepotice,
i odlučuje da me probudi poljupcem,
ne shvatajući kako će me to uspaničiti,
kakav je to okidač za moje traume,
jer retko govorim o takvim stvarima.

Dok sam se juče okretao u mislim prepunim igala
ovo sećanje se vraća u svoj svojoj glamuroznosti.
Senzacije na mojoj koži
mojim usnama,
moja bespomoćnost,
moja panika
kad nije u stanju da se otrese spavanjem.

Ne mogu postaviti granice
nesposoban da zaustavim ovu invaziju na moje telo.
Podsećam se iznova i iznova:
Sada sam siguran,
ja sam siguran, jer nije stvarno,
oči su mi širom otvorene zar ne?

Dok smirujem disanje i borim se,
a znanje svega čega sam pre bio svestan izmiče sa izuzetnom jasnoćom
znanje sa kristalno čistim prstenom istine se podiže iznad mog pogled,,
odjednom sam shvatio zašto sam se tako uznemirio.
Istina koju je moja psiha blokirala razvila je shvatanje.

Ovo se ne događa prvi put.
Ovo nije bila prva invazija na mene.
Ovo je samo početak.

Autor: Tamara Stamenković

Web novinar i urednik. Kolumnista / Pisac / Bloger

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.