Ljudska školjka sa krvavim biserom

Otkrij me ako čezneš da okusiš beživotnu dušu.
Izazivam te, ali mi je svejedno da li ćeš pokušati.
Da li to ima smisla?
I ako nema, ne marim za tvoje mišljenje.
Ograđujem se od konteksta u kome
me uporno želiš uokviriti, kao da sam
samo skica bez ijedne značajne linije.
Okrutna sam, grizem i ujedam,
otimam ono što nije moje, ali ne foliram se.
Barem to ne umem, a učili su me.
Želiš biti od onih koji će me ukrotiti
i pokazati mi onaj famozni svet u kome
ljubav spašava i menja ljude na bolje…
Zar ne vidiš da mi je muka već?
Ali hajde, izazivam te da otvoriš moje
kosti i popuniš rupe svojim nedostacima.
Vidiš, ja sam retka i neprocenjiva školjka,
ali moji biseri su krvavi i lepljivi.
Ostaju neizbrisivi tragovi na prstima
onih koji su takođe želeli da ih uzmu
i probaju da ih zamene nečim sjajnim.
Brutalna šala je na njima.
Paradoks mojih anomalija i
kontroverznost mog bezciljnog uma
su u suprotnosti sa svime na šta ćeš naići.
Ali dozvoliću ti da dodirneš ovu staru dušu, na tren.
Otupiće ti prsti, bez anestezije.
Ogluvećeš kad čuješ nemoral u meni
koji vrišti da te proguta.
Oslepećeš pred mojom apatijom
na svaku tvoju gestikulaciju.
Ja ne znam za međuljudskost,
ne znam za impresiju nad čovekom
koji jedino što želi je da voli.
Niti znam za način na koji se okean
u meni igra sa srcima ljudi koji zarone u njega.
Ali gutam svako.
Sažvaćem i uživam u dekompenzaciji.
I to me hrani, to me ispunjava.
Ništa više, ništa manje.
Ali, izazivam te.
Gola sam, potpuno.
Nikada na način na koji drugi vide.
Ako misliš da je telo ono što moraš
dodirnuti da bi stigao do ove oštećene duše,
dajem ti se, pokušaj.
Nikada se nisam stidela nečega što je površno.
Ali mi se dopada kako izgledam
kad sam tako prazna, a prepuna.
Hologram, u crno beloj boji.
Značenje preneseno onako kako ga vide.
Ali ti me ne možeš videti kao pokvarenu
ploču koja je prljava na svim pravim mestima.
Za tebe sam muzika koja hipnotiše,
ali ne možeš se probuditi.
A ja ne marim za to. Zaista ne.
Slegnem ramenima i kažem ti da sam samo
još jedna zaboravljena školjka na dnu peska
od ostataka mesa onih koji su pokušali prodati moj biser.
Moraćeš da pokušaš, nemaš izbora, zar ne?
Uđi dublje, očekujem tvoju slabost.
Upoznaj me i ostani u mojoj utrobi,
kao još jedno srce na meniju.
Dok ne postaneš deo moje amnezije.

Autor: Tamara Stamenković

Web novinar / Bloger

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.