Violina

Ovog puta sam uspeo
da pročitam njene misli,
laganim pokretima prstima
sam je uzeo u svoje ruke.
Sviraj na meni…
dok ti prsti ne prokrvare
Poznajem je vrlo dobro,
znam njene slabe tačke;
ima ih četiri,
čista kvinta.

Ja sam Lutier,
poznajem je najbolje.
Uhvatio sam je za vrat,
levom rukom sam je upoznao
sa svojim dodirom i prstima;
njen vrat se naježio,
a telo postepeno pomeralo.

U istom ritmu smo se kretali,
desna ruka je određena
za kvalitet njenog tona,
imam svoje načine da je izazovem;
martele, detaše, sotije, spikato…
Naštimao sam je,
sve bržim pokretima ruku
sam joj pokazao svoje iskustvo,
znala je da može da mi veruje.
I jeste.

Verovala mi je
dok mi jagodice nisu napukle,
a ruke oznojile.
Proizvela je tonove
koji će mi ostati u bubnim opnama,
zvukove koje ću stalno puštati;
iznova i iznova,
dok mislim na nju.

Pokazala mi je sve mogućnosti
jednog instrumenta;
Pokazao sam joj sve mogućnosti
jednog violinskog majstora.
Moji prsti su doživeli vrhunac,
kap po kap;
krv je ostavljala svoje tragove.

Na kraju mi je samo šapnula:
Ti me sviraš najbolje…

6 thoughts

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.