Nosi sebe sa sobom

Ljudi imaju neurotičnu potrebu za samopotvrđivanjem onoga što jesu. Ali, zar znaju? Izmišljamo merila po kojima se upravljamo, vagamo očekivanja drugih sa našima, da smo veći od toga, da smo sigurni da jesmo. Odakle dolazi to? Zar možeš reći da si ono što jesi u ovom trenutku i da nikada nisi bio niko drugi? Ne zaboravi da se setiš svoje suštine. Taj koren se ne može iščupati. U njemu je prvi uzdah kojim si udahnuo svoje postojanje. Uvek nosi sa sobom ono što te podseća ko si i odakle dolaziš, stvoren da budeš jedinstven, stvoren da postojiš kao značajan i vredan deo slagalice napravljene od ljudi, dizajnirane od svrhe kojom se spajaju međusobno, i odbijaju. Svaki deo je drugačiji, ali je svaki unikatan. Zato drži čvrsto ono što te učinilo takvim, jer nisu svi te sreće da budu nagrađeni retkom sposobnošću prepoznavanja svoje prave prirodu, srž onoga zbog čega su postali ljudi i na koji način – čuvanja u sebi kao podsetnik na sve što ih je oblikovalo i zahvalnost zbog onoga što imaju, a ne fokusirani na ono što nikada neće imati. A ako si bio primoran vući najteže okove oko zglobova dok nisi stigao dovde, nosi to sa sobom i dalje. Možda tvoj život nikada nije bio predodređen da bude lak, i možda si od onih retkih ljudi koji prolaze kroz najteže periode i pored svega izaberu da budu svoji. I to je u redu. Možda tvoj život ide onako kako treba da ide, jer si izgrađen za to. I ako je tako, ne definiši sve, ti jesi definisana osoba, sama za sebe. Tvoje vreme je u tebi, i možda ne treba biti jednostavno samo zgrabiti ga, već ga moraš ceniti. Zar ne pomisliš da oni delovi koji nisu na svom mestu nisu test, već su raštrkani da bih ih ti vratio tamo gde pripadaju? A požurivanje ih može uništiti. Zato stani. Udahni sebe. Prihvati sebe, jer samo sebe imaš. Nosi ponosno svoje obeležje i sve neprocenjive etikete koje si zakačio na sebe, sa razlogom. Jer oni koji su ti ih dali, nemaju svoje. Možda zaista treba da bude ovako, da bi se osvrnuo nazad i shvatio svoju veličinu. Gde god da si, šta god te mamilo da to zaboraviš, ko god pokuša da te natera da ostaviš to iza sebe, ne dozvoli da se to desi. Stalno podsećaj sebe kroz šta si trebao da prođeš i do čega je vodila ta putanja i koji je krajnji ishod svih poteza. Pokušavaće da te spuste, da te vrate dole, no to je samo mala prepreka u svemu što te čeka. Dobro znaš da je um mnogo jači protivnik ljudima. Samo ambicija i želja da postaneš markantan i istraješ u tome treba biti tvoje skriveno oružje, tvoja najjača odbrana na svaki njihov napad. A napadaće te, jer da nisi iznad njih, ne bi ni pokušavali. Ljudi žele da otmu samo ono što oni nemaju i plaše se unutrašnje snage koju vide u drugima. Progutaće njihove slabosti, a od toga su sastavljeni, pa ako ih nemaju, kako će živeti sa sobom? Ti si među onima koji stoje uzvišeno i dostojanstveno, čak i onda kada spuštene glave prođeš pored njih. Taktika ili iskrenost? Način na koji kamufliraš svoje prave namere, svoje ciljeve, uspehe, da dođeš do njih. Koja je razlika ako znaš da daješ sve od sebe zbog sopstvenih vrednosti? Tvoja suština je kreacija na kojoj se zasniva tvoj karakter. Jedino ga ti možeš slomiti ili rekonstruisati kreaciju. Ljudi će uvek biti tu da te sputavaju ili povuku. Nema goreg ishoda nego kada im dozvoliš. Očajno će želeti da uđu u kutak tvoje jedinstvenosti i napraviti pometnju, da pomisliš da manje vrediš, da te stave na vagu i odluče da li je ljudskost teža od hladnokrvnosti. I kao što već znaš, uvek će se naći neko ko želi ukaljati um koji briljira. Ali, ako imaš sebe, duplo si jači. A to ti niko ne može uzeti. Samoodbrana ne mora biti glasna, zar ne? Snaga uvek leži u onima koji znaju ćutanjem ućutkati oluju. Neke su tu da ti očiste put, ne samo da unesu haos. I zastani na trenutak, pogledaj u sebe i oko sebe i izaberi iz koje perspektive posmatraš svet. Ako ga želiš, možeš ga imati, čak iako to znači da stojiš sam u njemu. Jer, ti si u centru svog života. U svemu što te formiralo, u svemu što ti jesi, na početku tvog uspona, u međuprostoru u kojem padaš da bi se opet podigao, u najgorim i najveličanstvenijim trenucima preokreta koji su te očekivali. Nosi sa sobom pravog sebe. I ne puštaj se, čak i kad je držanje za tu ivicu preteško, jer oni će to najviše želeti, gaziće tvoju ruku da padneš, a sebi ćeš tada najviše trebati, da izdržiš.

One thought

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s