Eho tišine

Najteže i verovatno najstrašnije od svega je kada ostanete sami sa sobom, kada se svetla ugase i ne čuje se ništa sem tišine čiji je eho neobjašnjivo trajan. Tada vam ne preostaje ništa drugo nego da pokušate bezbroj puta da utišate tišinu, preispitivanjem sebe i svega što ste potisnuli iz straha da vas ne savlada. 

Mora jednom da se desi. Hteli vi to ili ne, uvek je korak bliže taj vanvremenski trenutak suočavanja sebe sa sobom. Više je nego razumljiv beg od toga, ali ne sme vam biti logično da zaista možete umaći tome. Da se možete sakriti. Jer, nemate gde. Eventualno se umorite od pokušaja, i sve se svede na konačni obračun sa realnošću koja odzvanja u svakoj ćeliji vašeg bića. Taj eho tišine neće odustati, naročito kad vi odustanete sami od sebe. Još gore je. 

Predajte joj se, dignite ruke od kakve god iluzije imali o savladavanju straha. Jedini način je prihvatanje. Strašno je i poražavajuće kada vas samoća natera da otvorite oči i razmislite šta dovodi do usamljenosti, ali je neverovatno kada dođete do srži svega u vama i kristalno jasno osetite čak i ono što ste mislili da nikada nećete. 

Bilo to razočarenje u nešto što ste učinili sebi, nekome, bilo to slamanje ponosa i prihvatanje da on ne donosi ništa do slamanja odnosa sa samim sobom ili iznenadno prosvetljenje u vama koje će vas učiniti onakvim kakvim ste oduvek želeli biti. I koliko god taj mrak i tišina bili teški i nepodnošljivi, neophodni su. U njima ćete se ili uzdignuti ili nestati. Ostanite sami sa sobom da biste saznali.

2 thoughts on “Eho tišine

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s