Zagrebeš površinu, a ispod površine – još veća površina

Čitaš ljude tako dobro, tako jasno. Kao da si rođen za to. Život te nikada nije pripremio za to, ali si znao oduvek da si stvoren za veće i dublje misterije ovog sveta, da je na tebi da ih otkrivaš. Ljude, njihove najskrivenije uglove uma, misli koje nikada ne bi izgovorili naglas. Ti ih čuješ iako ćute, vidiš kako se spremaju da izađu, ali nikada nisu spremne.

I posmatraš sve ono što je toliko površno da se uvek zapitaš kako površina ostaje samo to za većinu ljudi. Svi se zadovoljavaju time, jer ono što je ispod je zastrašujuće. A ti to vidiš, slike se pojavljuju same od sebe, sa tonom, ton koji bi svi da čuju, ali nisu kao ti. U boji, koju možeš dodirnuti očima. I misli se gomilaju, odgovori ređaju, kako to da baš ti imaš tu retku sposobnost da osetiš sve i pročitaš sve, a ništa od toga ne tražiš?

Nisi je nikada želeo. Tu moć. Ali ne možeš ni bez nje. Deo tebe je. Deo svega što jesi. I nastavljaš da gledaš, da slušaš, da upijaš sve te misli, sve te želje, vriskove, jecaje, čežnje, snove. I ćutiš, pitajući se ko si bez te sposobnosti i da li postoji neko ko može pročitati tebe. Ali kao vrhunac svih pitanja i nedostatak svih odgovora, najveća misterija koju ne možeš odgonetnuti je da li je to dar ili prokletstvo?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s