Žalosno je što čovek često vidi u nekome nekoga ko ga podseti na nekoga koga je voleo

Žalosno je što čovek često vidi u nekome nekoga ko ga podseti na nekoga koga je voleo u prošlosti, pa živi i misli da voli tog nekog sada. Vidi sličnosti, vidi neku identičnost, varljivu, lažnu. Ubeđen je da oseća tu jednu jedinu ljubav sa osobom koja ga samo podseća na onu pravu. Ali veoma je tužno što to nije tako, to je zabluda.

Pogrešna predstava u kojoj su glumci pogrešni. Veruje da je pronašao svoju srodnu dušu u toj osobi koja ne zna da je on zaslepljen tom prošlošću, da je voleo, ali i da još uvek voli tu jednu osobu koje nema. Nenamerno zanemari činjenicu da je više nikada ni neće imati. Pa se nada, pa se izgubi u toj drugoj osobi koja ima skoro sve što u njemu budi ljubav. Često to nije ljubav.

I onda zaluta, izgubi se u vremenu sa nekim ko radi, priča i misli kao neko ko mu je nekada bio sve. I onda vreme prođe i on ostane tu, sa tim nekim, a duboko u sebi zna da to nije to, da je samo jedna osoba TA, i da će uvek biti, nadajući se da će taj neko u kome vidi tu osobu, biti ta osoba. Žalosno je što živi svoju prošlost u sadašnjosti.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s