Njen smeh je spajao slomljene delove nesrećnih duša i budio zaspala osećanja

Govore da je malo potrebno za sreću, da život nagrađuje one koji su dobri, koji pružaju, a ne zahtevaju ništa. Da je dobro biti strpljiv i čekati svoju nagradu, svoju sreću. A ona je bila neko ko je na život gledao kao najdragocenije nešto, volela je život. Radovala se svakoj sitnici i smejala se tako glasno i divno da joj je i život zavideo. Davala je i više nego što ima onima koji čak to nisu zaslužili.

Pokazivala je ljudima da vredi živeti i voleti. U svima je videla dobro. U njoj su videli beskrajnu dobrotu i unutrašnju lepotu. Njen smeh je spajao slomljene delove nesrećnih duša i budio zaspala osećanja tamo gde zaborave da su ih imali. Bila je posebna. Ali, zavolela je. Prvi put. Onako stvarno, iskreno. Svim srcem i svakim atomom svog bića.

Dala se i predala njemu. I taj trenutak je uzeo iz nje i poslednji dah života, pretvarajući je u osobu koju niko nije prepoznao. Sada je ona bila nesrećna, pitajući se kako ljubav može biti početak, ali i kraj svega posebnog u čoveku, kako ljubav može promeniti i okrenuti nečiji ceo svet naopačke. Uzeti nečiju dušu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s