Ne gledaš kalendare, jer ne želiš zapamtiti dane koji su te ubili

Ne gledaš na sat jer se bojiš prolaznosti. A ti nestaješ sa istim tim vremenom koje uporno ide, hteo ili ne. Ne gledaš kalendare, jer ne želiš zapamtiti dane koji su te ubili. Noći koje su te terale da ih proživljaš iznova i iznova, ali u tebi su. Neće nestati ako ne budeš mislio na njih. Ne prolaziš ulicama kojima si šetao sa davno izgubljenim dragim osobama, jer se bojiš da ih slučajno ne prepoznaš u nekom strancu, zaboleće te sećanje, ne voliš da se prisećaš.

Ali, znaš da ulice nisu problem. Pitaš se ko je krivac. Umesto da tražiš njega, pokušaj pronaći rešenje. Isključuješ telefon, jer se bojiš svakog poziva. A šta ako zazvoni? Ne, ti ne očekuješ to. I ugledaš reklamu na bilbordu, ovog puta ti ukrade pogled godina na njemu, i uplašiš se. Sebe. Svog života koji je prošao u nepotrebnim brigama, pitanjima bez odgovora i straha da kreneš dalje, da se pogledaš u ogledalu i kažeš sebi da nema osvrtanja nazad. I samo tako, nestaneš. U minutima, u datumima, u hladnoj tišini zidova.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s