Na rubu egzistencije

U ljudima je dugo usađena trenutna usamljenost postojanja.

Univerzalna bitka protiv egzistencijalne depresije, intelektualno elokventno dokumentovanje, a i svaki prosečan čovek oseća neizbežan strah, neka vrsta praznine u malom delu neverovatnih pojava koji imamo u svetu, čestica prašine u prahu prašine koja je univerzum. I svi to nazivamo drugačije nego što jeste, mračni dani, tupa bol, preduga usamljenost i sramotna senka nihilizma koju želimo da nestane.

I svi to osećamo, ali istina je da vremenom naučimo da prebrodimo.

Neki ignorisanjem, neki prihvatanjem, a drugi nauče da osećaj nikada neće nestati, ali i da su naši životi posledični onima na koje utičemo. Čak iako je naš skup uticaja mali, hajde da prihvatimo činjenicu da se svi osećamo nedosledno nekada i da pomognemo jedni drugima kroz sve te mračne dane, jer kada jednom zaista preovladamo tamom, počećemo da sijamo.

One thought on “Na rubu egzistencije

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s