• Proza

    Prijatelji smo, kažeš

    Prijatelji smo, kažeš, dok naslanjam glavu na tvoje rame, a ti me grliš sve jače. Ako ikada pokušam da ti se približim, znam da me nećeš odbiti, jer to prijatelji ne rade, zar ne? Ali možda ću i ja početi da želim još, da želim više od tebe. Smešno je, oboje znamo da je zabranjeno, ali se osećamo slobodnije kao nikad pre. „Samo smo prijatelji“, kažeš. Ali imaš taj pogled i nesvesno podižeš obrvu kad imaš još nešto da kažeš, ali se ipak samo nasmeješ i umrsiš mi kosu, jer je to lakše od istine. I ja uradim isto, protresem glavu i okrenem glavu na drugu stranu, sumnjam da bih…