• Proza

    Ako prodate dušu, postaćete vino na Đavoljim usnama

    Kažu, ako prodate dušu, postaćete vino na Đavoljim usnama, gorko, a slatko, otrovno, gusto. Kažu, ako sklopite taj pakt na raskrsnici, u petak u ponoć, sa senkom krvave šupljine, bićete nadareni, prokleti, ne znam. Providnost teče od ugriza na mom vratu od bisernih očnjaka, a ja zauzvrat klizim na njegovom presečenom zglobu. Sečemo se da bismo se ponovo uklopili u oblik dvojice ljubavnika koji dele jedno srce. Moja tama i ja smo upleteni u četverouglastu crnu rupu koja pumpa krv. Moja prva ambicija je bila izvorni greh, kada sam vrištala kako je inovacija mogla ubiti svetinju – žene mogu biti svete, žene mogu imati jednaku svetu hrabrost kao muškarci, ali…

  • Poezija

    Ako je vidiš, pozdravi je

    Ako je vidiš, pozdravi je, ostavila me je prošle jeseni u parku, na klupici – nisam ni pomislio da je vratim. Ako pita kako sam, reci joj da sam dobro. Možda će te pitati da li sam je zaboravio, reci joj da jesam, odavno. Ako je vidiš, pozdravi je. Ljubav među nama se brzo desila, kao da smo bili samo privremeni ljubavnici. Viđali smo se svakog dana, ali smo se krili od samih sebe. Nismo želeli da pokažemo slabost i onda je slabost uništila sve. Ako je vidiš, pozdravi je. Priđi joj i zagrli je, poslednji put za mene. Ali neka bude kratko, ne voli duge zagrljaje – čine je…

  • Ambis misli

    Iskompleksiranost

    Najvažnije je da shvatite da su ljudi iskompleksirani, mali i bedni i da naspram onih koji nemaju kompleks niže vrednosti padaju u senku i zaborav. Tako da, pre no što briznete u plač, razmislite o sopstvenoj vrednosti i uporedite sebe sa tim istim ljudima. Ako ste slični iskompleksiranim minijaturama, zajedno tonete i padate u zaborav.

  • Samospoznaja kroz reči

    Nesigurnost

    Da li znaš šta je nesigurnost i gde se krije? Da li si ti nesigurna? Da li smo svi pomalo takvi? Ta nesigurnost se vešto krije i kamuflira. Jednog trenutka će biti u obliku odeće, drugog trenutka će se modifikovati kroz tvoju plejlistu, a već narednog će biti u načinu na koji se predstavljaš ljudima. Nesigurnost. Koliko dugo je prošlo od trenutka kad si raširila svoje ruke u masi ljudi gledajući u nebo, radujući se kiši koja pljušti? Umesto toga, uklapaš se u tu istu masu i stapaš se sa njom. Postaješ jednobojna u krugu ljudi sa istom aurom – sivom. Tvoja nesigurnost se krije iza prstiju koji nežno hvataju…