• Poezija

    Verujem da mogu ispočetka skrojiti svoj početak

    Dajem stvarnosti šansu, ali ne srljam slepo u njene odaje, ne padam lako na svaki šum kao kad sam bio dete. Predajem se svetu koji širi ruke da me zagrli ili smrska, rizikujem. Čučnem samo da provirim kroz posekotinu na desnom dlanu, da podsetim sebe kako sam krvario da zaštitim ono što je moje. I sećam se da zaboravljam, jer lakše je pritisnuti palčevima kapke nego pustiti da se izlije bol i potopi te. Ali dajem šansu zidovima koji me smanjuju čim izgovorim naglas tajne koje čuvam od sebe, rizikujem. Možda naprave prostora da provučem kroz njih ovo telo koje ljudi vide danas, a zaborave već sutra na šta ih…

  • Poezija

    Ako je vidiš, pozdravi je

    Ako je vidiš, pozdravi je, ostavila me je prošle jeseni u parku, na klupici – nisam ni pomislio da je vratim. Ako pita kako sam, reci joj da sam dobro. Možda će te pitati da li sam je zaboravio, reci joj da jesam, odavno. Ako je vidiš, pozdravi je. Ljubav među nama se brzo desila, kao da smo bili samo privremeni ljubavnici. Viđali smo se svakog dana, ali smo se krili od samih sebe. Nismo želeli da pokažemo slabost i onda je slabost uništila sve. Ako je vidiš, pozdravi je. Priđi joj i zagrli je, poslednji put za mene. Ali neka bude kratko, ne voli duge zagrljaje – čine je…

  • Poezija

    Čovek koji se nerado naziva istim

    Udovolji mi, pobedi me. Ovog puta predajem svoje kosti, udovolji mi, rastavi ih na pola, pa ih smrskaj. Okusi moj gubitak, iako to možda ne zaslužujem, ali danas je takav dan, a ja živim od noći. Ne znam za načine discipline, ne poštujem ih, ne povinujem se kičmi od pravila i redosleda, već lomim svoju da ne nosim tuđe greške. Meni je poznata samo digresija od onoga što moja slabašna emocija diktira. Zato odstupam. Zato ti dajem dozvolu da iskoristiš ovaj dan, u varijaciji mojih noći. Izvoli. Ne umem da ti objasnim svoje srce, jer nisam čovek od emocija, ja sam čovek koji se nerado naziva istim. Ali daću ti…

  • Poezija

    Rascepljeni na pre i posle naših poriva

    U očaju lažemo, zavaravamo senzibilitet, pošteno gubimo, blefiramo samo postojanje u tami koja nas okružuje kao da nas guta očima sa skalpelom koji visi na donjim kapcima. Prostor između nas mogao bi biti jedna soba, jedan kontinent, koji izgleda kao da zeva, rascepljen na pre i posle naših poriva da ispunimo moreuze mozaikom od stakla, tu gde bi se beskonačnost rastvarala, i ništa ispod nas ili iznad nas ne bi postojalo, sem osećaja pada, bez kraja, u praznini bez zvezda koje bi osvetljavale paučinu u kojoj se ti i ja držimo za uzdah ili dva. To je vezivanje tebe i mene koje daje slepom vremenu i boju i vid, i…

  • Poezija

    Postaću kap u tvom oku

    Postaću kap u tvom oku, koja će skliznuti s vremena na vreme niz tvoj obraz, ali neće pasti niz njega. Obrisaćeš me, sklonićeš me sa sebe, sa ubeđenjem da je gotovo. Ali, tu tek počinje… Biću odraz tvog pogleda u ogledalu kad me tražiš nazad. Biću ti trn u oku, ali ne kao pretnja – već kao uspomena. Živeću unutar tvog oka, kao gorka suza. Skliznuću s vremena na vreme i svaki put kad me obrišeš pre nego da padnem, znaću da te još bolim. Svaki put kad besno brišeš uspomene – znaću da ti još uvek znače. Plivaću u tvojim vodama, u svemu što te muči i ne da…

  • Poezija

    Pokidaću kožu prstima punim stranih tela ispod noktiju

    Pokidaću kožu prljavim prstima punim stranih tela ispod noktiju. Razvlači se kao elastin, ubeđena da su moje šuplje kosti njen dom. Njeni slojevi su puni tragova, puni krvi. Kopam dlanovima, zarivam nokte što dublje u nju, bespomoćno. Svakog dana. Tu je. Sve više ubeđena da sam baš ja pravi za nju. Da je moje meso njeno meso. Da smo jedno. A ja znam da nismo. Svaki put kad pogledam u ogledalo, svaki put kad osetim vodu, svaki put kad obučem košulju, ja znam da nismo jedno. Ponekad ne znam da li moja koža nije moja ili ja nisam njen. Svakog dana se opipavam, ali me ona štiti. Ne da mi…

  • Poezija

    Skeleti rasuti po tepihu

    Pitaš mene šta da radiš sa svom tom ljubavlju; Popij je, progutaj, a onda ispovraćaj, samo ne prljaj tepih na kome leže moji omiljeni skeleti. A šta da radiš sa svim tim željama? Samo ih iskašljaj, da ih možeš ponovo popiti. Kako možeš pitati mene? Sve što sam naučio je kako se braniti od drugih, ali ne i kako da ih pustim. Uvek ću biti pola prisutan, pola živ, sebično čuvajući nekog pored sebe. Osećam toliko, a opet ne dobijam ništa od toga. Ne. Samo nastavi da jedeš tu ljubav. Progutaj je. Uvuci se u moje slepoočnice. Nikad im ne dozvoli da saznaju da sam gonjen mislima koje sam proterao.…

  • Poezija

    Imala je rupice na obrazima

    Imala je rupice na obrazima i Converse patike starije od nje same. Nosila je bedževe na teksas jakni i imala je šarene čarape. Slušala je Cigarettes After Sex i čitala knjigu Senka vetra u gradskom prevozu. Zaljubljena u književnost, ali i književnost u nju. Svakog drugog dana je imala novu knjigu sa sobom. O njoj su napisane mnoge pesme i knjige. Valjda svi žele da upoznaju devojku sa rupicama na obrazima i da joj priđu, ali da ne bude kliše. I posmatrali su je. Mnogi to rade još uvek, ali ona nije ničiji tip. Samo je predivna. Intigrirala je svakog svojim postojanjem. Naravno, crveni karmin kao zaštitni znak, kao i…