• Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

    Voliš taj mač, kao da si rođen s njim umesto ruke

    Nisu zatvor misli koje pritiskaju tvoju lobanju dok ne smrskaju rešetke koje sam ređaš da se zaštitiš od terorista. Zatvor si sam sebi. Nije istina da živiš i dišeš, i jecaš i izvrćeš svoje iznutrice na sve pogrešne načine onda kad se povinuješ lažima koje ne prepoznaješ, jer nisi žrtva više nego što su drugi. Nekad je krivac nevin, a žrtva kriva. Lako je dopustiti da gaze po tebi cipelama od zavisti i koristi, od nesreće i neznanja kad nakon toga obuješ te iste cipele, jer, vidi preokreta – koriste tvoje. I bez imalo sumnje ćeš reći da nisu, jer zašto bi pokazao golo telo i otiske od njih kad…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

    Već su mrtve, ali one to ne znaju – jer su žive samo kad pripadaju

    Ponekad čujem samo eho onoga što sam nameravao da napišem. Krik iz pustoši koju ostavljam za sobom kad nemam više šta da dam. I krik se pretvori u eho, ubrzo nestaje u daljini. I ne mogu zaustaviti tišinu nakon, jer samo tišina pokreće moje ćutanje. Zaista je neobično što sam prihvaćen mnogo bolje onda kada pričam zašivenih usana. Evo da progovorim. U mom svetu žena je samo paradoks, ukrštenica sa praznim poljima koja moram popuniti jer me hipnotišu praznine koje nemaju svoj smisao, jer ga isuviše zauzimaju. Nemam šta da dam, ali oduzimam prostor koji mi serviraju gole i ničije, tražeći, uvek tražeći da budu ispunjene, kategorično tvrdeći da već…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

    Iskasapljeni san može trajati ceo život ako ga dobro neguješ

    Osećam tvoje pokrete u meni, mesnati ukus poslušnosti, fraktalnu dinamičost balerine, vidim tvoja krvava minijaturna stopala kako ostavljaju tragove oko mene, ubrzanim tempom, i svaki otisak stopala priča romane. Vidim te kako stružeš noktima ivice svog predkodiranog postojanja ne znajući šta ti nedostaje dok ne prestaneš da se okrećeš u zanosu egzistencijalne krize. Posekao sam prst na toj istini pokušavajući da te zaustavim, kidajući svoje meso da ućutkam tvoj glas kad me pitaju kako se osećaš, ali kad čovek oseća tuđe pokrete u sebi zaboravi kako je vrteti se u svom telu. Krvarila si i krvarila, u velikim slovima negacije. Ljudi su mi nudili salvete, ali ništa te nije moglo…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

    Da li se usuđujem da te ovekovečim?

    Da li se usuđujem da te učinim besmrtnom? Ako pretvorim svaku osobu koju sam voleo u mastilo, neću imati vremena da izmislim nove planete. Ako ne izmislim nove planete, neću imati koga da odvedem tamo. Kidaću klišeje u prolazu, cvet po cvet, moje metafore za samo jedan iskren osećaj, skupljaću ih večno, jer na tren me čine živim. Pisaću njihova imena crnom bojom na zadnjoj stranici knjige, i onda ću ih tretirati poput presovanog cveća koje me uvek privlačilo pored puteva promiskuiteta. I kupovaću vreme kidajući ih iz zemlje dok se ne usudim da tebe učinim besmrtnom. Na ovaj način jasno vidim ponovljene zločine protiv zdravog razuma, trezvenost u pijanom…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

    Ne možete izgubiti ono što nikada niste posedovali

    Kuća bez posetilaca, život bez prethodne najave, nevidljiv među zabludama i šamarima, tiho jeca iza svojih zidova, iako me steže i guši. Boca koja pluta prljavim vodama, bez pisma, bez potpisa, nema kome otići. Ta kuća je skelet, ta kuća sam ja. I skelet ima dušu. Za neke od nas, ako budemo imali sreće, nikad nam neće ponestati vedrih dana bez brige u kući prepunoj smeha. Za druge, život je slagalica nepotpunih trenutaka, previše potrošenih, nezapaženih i zaboravljenih, iza struktura koje ne govore, jer reči su preteške za izgovoriti. Da li sam sebičan zbog želje da budem slobodan, da budem svoj iako je postava pocepana, a ispod nje samolepljive kosti…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

    Verujem da mogu ispočetka skrojiti svoj početak

    Dajem stvarnosti šansu, ali ne srljam slepo u njene odaje, ne padam lako na svaki šum kao kad sam bio dete. Predajem se svetu koji širi ruke da me zagrli ili smrska, rizikujem. Čučnem samo da provirim kroz posekotinu na desnom dlanu, da podsetim sebe kako sam krvario da zaštitim ono što je moje. I sećam se da zaboravljam, jer lakše je pritisnuti palčevima kapke nego pustiti da se izlije bol i potopi te. Ali dajem šansu zidovima koji me smanjuju čim izgovorim naglas tajne koje čuvam od sebe, rizikujem. Možda naprave prostora da provučem kroz njih ovo telo koje ljudi vide danas, a zaborave već sutra na šta ih…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

    Ako je vidiš, pozdravi je

    Ako je vidiš, pozdravi je, ostavila me je prošle jeseni u parku, na klupici – nisam ni pomislio da je vratim. Ako pita kako sam, reci joj da sam dobro. Možda će te pitati da li sam je zaboravio, reci joj da jesam, odavno. Ako je vidiš, pozdravi je. Ljubav među nama se brzo desila, kao da smo bili samo privremeni ljubavnici. Viđali smo se svakog dana, ali smo se krili od samih sebe. Nismo želeli da pokažemo slabost i onda je slabost uništila sve. Ako je vidiš, pozdravi je. Priđi joj i zagrli je, poslednji put za mene. Ali neka bude kratko, ne voli duge zagrljaje – čine je…

  • Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

    Čovek koji se nerado naziva istim

    Udovolji mi, pobedi me. Ovog puta predajem svoje kosti, udovolji mi, rastavi ih na pola, pa ih smrskaj. Okusi moj gubitak, iako to možda ne zaslužujem, ali danas je takav dan, a ja živim od noći. Ne znam za načine discipline, ne poštujem ih, ne povinujem se kičmi od pravila i redosleda, već lomim svoju da ne nosim tuđe greške. Meni je poznata samo digresija od onoga što moja slabašna emocija diktira. Zato odstupam. Zato ti dajem dozvolu da iskoristiš ovaj dan, u varijaciji mojih noći. Izvoli. Ne umem da ti objasnim svoje srce, jer nisam čovek od emocija, ja sam čovek koji se nerado naziva istim. Ali daću ti…