• Poezija

    Uvek u centru pažnje, posvećena sebi

    Porede te sa karikaturom. Sa bludnicom koja oblači mrak kao čipku skrivenu ispod haljine. Ne mogu te podneti, ne mogu te razumeti. Oni kojima je tvoja pojava previše. Zanosna i gorda. Posvećena sebi. Uvek u centru pažnje. Nikad ne davajući je. Neodoljiva i pričljiva. Konstantno prisutna. Čak i kad napustiš prostoriju. Ali ne mogu te gledati kao umetnost oni koji ne vide ružnu stranu tebe. Razumljivo je. Umetnost ne treba biti savršena. A nekako, ti to svima jesi. Hvataš trepavicama svakog ko te zamisli golu, poznaješ svaki pogled. Kad tad odglumiš romantičnog sanjara, samo da osvojiš takve. I uvek imaš odgovor na sve. Izrađena od tulipana i šećera, mirišeš na…

  • Poezija

    Jedino bol može naterati pisca da ispusti glas

    Proverio sam svoju savest, izbrojao greške, jednu po jednu, ili ono što je ostalo od njih, pa se nepromišljeno koriguje samo od sebe. I ono što sam video bilo je ništavilo; kosti pesnika koje su se davno raspale, završile ležeći ispod brda sa kojeg sam gurnuo savest. Valjda je u jednom trenutku bila preteška za držanje. Uzeo sam čizme i svoju lopatu, onu kojom sam zakopao i deo sebe koji je jednom verovao da može izabrati kvalitet, da mora izbaciti kvantitet iz jednačine. Počeo sam da otkopavam svoje kosti, tek toliko da ih uznemirim. Svakako je manji zločin nego da ih ignorišem. Proverio sam sve u njima, zario nokte u…

  • Poezija

    Da bi mene zadovoljio, moraš biti intelektualno visoko

    Da bi mene zadovoljio, moraš biti intelektualno visoko. Ne smeš biti ograničen, ne smeš biti nalik ničemu što je već viđeno. Meni ne treba još jedan deža vu u nizu. Mene zadovoljaju talasi beskonačnosti, stanje uma u ekstazi. Ako želiš da mi priđeš, budi siguran da si dobro potkovan. Tvoji vidici moraju biti izvan vidljivog, tvoj um se mora sudarati sa mojim mislima. Sapioseksualnost je moja orijentacija. Moj izbor je da te fizički ne doživljavam, a ti se usudi da mi priđeš, onim što poseduješ. Da bi mene zadovoljio, moraš da veruješ u sebe. Ako ja poverujem u tebe, ako ti dam deo svojih misli – to je nešto najposebnije…

  • Poezija

    Ne vuci me za jezik

    Ne vuci me za jezik, jer neću da ti kažem ono što želiš da čuješ. Nemoj da misliš da imaš tu moć da me uhvatiš kad sam slaba i iskoristiš to u svoje svrhe. Nećeš uspeti da me pridobiješ, nećeš čuti to što ti treba – neću ti rečima podići ego, već ću ga tišinom ubiti. Poseći će te konopac kojim držiš moje reči sa strahom da ih ne poređam ispred tebe, jer nećeš umeti da pređeš preko njih. Ne vuci me za jezik, jer će moj prag tolerancije nestati. Ja neću biti ta koja će te obasipati rečima koje žudiš da čuješ ceo život. Ne, za mene nisi vredan,…

  • Poezija

    Rubikova kocka

    Misterija koju retko ko može rešiti. Igra koju retko ko zna igrati. Problem koji retko ko može rešiti. Predmet koji retko ko može držati duže u ruci. Stvorena je za pametno igranje, sebično čuvanje i vešto posmatranje. Drugo ime joj je Magična kocka. Čini je neotkrivena magija i razotkrivanje. Cilj joj je da izaziva, da stvara probleme. Želi da prouzrokuje ozbiljan gubitak koncentracije. Može da izbaci iz takta svakoga ko je nije dosledan. Podmuklo se smeje svima, a niko se ne smeje njoj. Stvorena je za inteligentne umove, većina njih se ne usuđuje da joj priđe. Pokažu svoje pravo lice na prvom susretu, živci se kidaju nakon par sekundi sa…

  • Poezija

    Nema ništa opasnije od žene koja je načitana

    Nema ništa opasnije od žene koja je načitana. Ona poznaje dubine u kojima bi se ti odmah udavio. Pliva u različitim žanrovima sa suzama u očima, stvarajući posebne svetove i emocije koje su tebi neznantne. Kad progovori, vodi ljubav s rečima, s rečima za koje nikada nisi čuo. Niste na istom nivou. Ona ne poznaje tračeve iz okoline, ali je uvek deo tih tračeva. Nasmejana i gorda, ima sve što jedan muškarac može samo da poželi. Iz nje izviru svetovi i karakteri koji se kose sa njenom ličnošću, ali je fasciniraju. Mnogi romani govore baš o njoj. O njenom hodu kao da je ceo svet pod njenim potpeticama zapravo njen.…

  • Poezija

    Čovek je oblikovan u ono što svi žele, ali nikada u ono što želi biti

    Čovek se zgražava drugog čoveka kad je izložen gađenju od sopstvenog postojanja. Tu gde nema parabole i svi smo samo tačke na neopipljivoj distanci, isuviše blizu, dodirujemo se, ali ne činimo različitosti, samo otežavamo viziju. Previši isti, crni i sitni, ne pripadamo sebi, ne pripadamo drugima. I čovek nikad nije mogao da pretpostavi da će njegovo telo biti takav teret, iako je samo znak interpukcije. Predmet mnogih tragedija i neizbežan deo hiperbole. Telo se preparira svaki put kad se preda. Životinji u sebi. Grehu. Drugom čoveku. Sebi. Strahu. Bogu. Bludu. Suprotnostima. Gađenju. Nikada nije znao da će njegovo postojanje biti beskrajna žrtva između ratnih zona, sukoba, unutar domova. Nije li…

  • Poezija

    Između naših klatana straha, ljuljali smo se – rame uz rame, telo uz telo

    Držali smo se za ruke. Preko svih prostora, preko hipotetičkih dimenzija, sudarajući se bez dodira. Neobična pojava ekspresionizma dvoje ljudi, kao suprotnost prefinjenoj individualističkoj umetnosti. Bili smo odsečeni, ali zajedno. Udarajući jedno u drugo, uvek tako blizu, uvek tako bliski. Između naših klatana straha, ljuljali smo se u jednom. Rame uz rame. Telo uz telo. A između nas metalni univerzumi umesto ljudskih duša. Oscilirali smo, od nerazumevanja do potpune otuđenosti, srazmerni ravnoteži, nalik onima koji su se klatili deleći nas na pogrešno i drugačije, pokušavajući da izračunaju ubrzanje kojim nas razdvajaju. Ostavila si mi hvatač snova na jastuku unutar tog straha jednom. Nisi bila sigurna šta da radiš s njim,…

Inline
Inline