• Proza

    Da li postojimo samo zato što živimo?

    Da li je to zaista bitno? Ili se postojanje deli na neumesno poigravanje uma da nismo živi i surove istine koju živimo kada moramo da preživimo? Kada razmislite malo dublje o tome, nema dokaza koji može da potkrepi bilo koju stranu. Nema odgovora koji može da zadovolji jedan tako jedinstven sklop uma, a sama ideja da ne postojimo je neshvatljiva ljudskom. Krvarili smo zbog značenja, za nešto vredno, za nešto upečatljivo i trajno, da se trgnemo, da plačemo pod tušem dok guramo sebe, bacajući se pod slojeve spasenja, ali ispod sloja je uvek još jedan. Došli smo do pomisli na večni život ili večno prokletstvo, i jedno i drugo neodoljivo…

  • Proza

    Senka u senci

    Kao da je neko ubrizgao benzin u moj krvotok i upalio šibicu. Gledao sam kako se gusta, crvena tečnost izliva iz sveže rane i molila za smrt.

  • Proza

    Najbolje od mene za najgoreg tebe

    Slabost je telefon koji zvoni satima, a niko ga ne čuje - gde si ti onda, slabosti? Sišeš vazduh iz mojih pluća i onda ga držiš u svojim kad se ljubimo, vrati mi ga, donesi mi svoj glas, kožu da dodirnem, mora biti stvarno ili ništa nije. Ali da li možeš?