Poezija

Da li je ljubav spas?

Naučila ga je da ljubav spašava,
da je oduvek imala u planu da ih spoji,
kreativna i moćna, jedinstvena i iskrena.
Da je život zbog nje jedino vredan
i da joj se treba prepustiti.
Pokazala mu je da je osmeh
najznačajniji onda kada je
praćen zaljubljenošću,
zbog svih onih sitnica koje čine ceo svet.
Naizgled smešne navike,
slučajni pogledi, sramežljivi i puni nade,
razgovori o banalnim stvarima
koji se pretvore u one razgovore
gde u rečima pronađu jedno drugo,
na mestima u njima na kojima
niko pre nije kročio.
I svaka sitnica koju je ona radila
svesno ili nesvesno je postala nešto
bez čega nije mogao da zamisli dan.
I iz dana u dana budila je u njemu želju
da da sve od sebe da bude dostojan
njene unutrašnje lepote,
njene volje da promeni barem deo sveta
najtoplijim osmehom,
njene neustrašivosti da se bori za ljubav
i da u njoj živi punim plućima,
potpuno spremna da mu pokaže
da je on njena druga polovina
i da život ne mora biti tako
tmuran i surov kao što je njemu delovao.
Naučila ga je da vredi voleti
svim srcem i celim bićem.
On je nju naučio da život ume
da zada udarce od kojih se teško
oporavljamo i da moramo
prihvatiti realnost bola,
brutalnost te istine koja je neizbežna
i da ljubav takođe može da zaboli.
Prošao je toliko toga.
Prošla je toliko toga.
A život, on je oboje naučio
da se izbore s tim na svoj način
i da prenesu jedno drugome
lekcije i daju snagu jedno drugome
da ovladaju njima u svetu
koji mnogo više uzima, nego što daje.
Srećom, njima je dao ono najređe.
Ono o čemu se ćuti, a svi o tome govore.

3 Comments

Оставите одговор

Inline
Inline