Poezija

Da li si došla zbog posla ili zadovoljstva?

Da li si došla zbog posla ili zadovoljstva?
Uvek je prvo za tebe,
tvoj posao da progutaš
muškarce i ispljuneš ih.
Zadovoljstvo dolazi nakon,
ono je već u tebi,
ono koje te hrani i podiže ego.
I ne bi izabrala drugi način.

Drhtajući kucam na tvoja vrata,
slučajni poljubac, namerno kikotanje
i slučajan hotelski seks koji je usledio,
kako si me namerno povukla
u bar hotela i rekla:
„Jesi li za viski?“
Znaš da ne odbijam viski,
a još manje tebe,
u mrežastim čarapama.

Sada oslikavam tvoje ruke na metke,
poliram okidač, spremam se.
(nisam onaj koga voliš, zar ne?)

Prikupio sam sve ove fantazije
poput đubreta koje mogu reciklirati.
I ono je nekada vredelo, zar ne?
Ja sam mnogo veći
od mog obožavanja tebe,
razbacani pogledi iza stola,
a oči trunu samo da te zadrže.

Da, možda sam večiti student
koji ne može pojmiti
misaonu imenicu za tebe – ljubav.
Možda sam samo
manijak u gomili,
bacajući banalnosti pred
svetom koji mi sudi,
ali cena nisi bila ti,
i oboje znamo ko je pobedio.

Pa kako si danas?
Da li ću ponovo čekati
pred tvojim vratima
dok gledam kroz zgužvane
venecijanere svileni kanap,
vezan oko tvoga vrata?
(jer, daje ti osećaj dominacije)

Proširila si put
dodatnim, tuđim putovanjima
po svojoj koži.
Dok utapam cigaretu u viski,
slušam glasove iza vrata,
uvek malo odškrinuta,
jer voliš da te gledaju.
Kako i ne bi?

Kažu da si donela svoju odluku,
i da ćeš uvek prvo izabrati „posao“
u kome si tako dobra,
i da se zasitiš zadovoljstvom nakon.

Ali ja kažem da si ubijena,
utisnuta u tišinu sveta koji ne želi
prestati da govori.
Progutao te je.

I zbog toga te ne mogu kriviti.

Оставите одговор