Poezija

Dubina

Približava se,
preuzima me,
približava se,
gubim kontrolu,
klizim između dubina;
približava se bitka,
približava se slika,
gubim kontrolu,
preuzima me
mračna dubina.
Kosti mi gore,
ruke se znoje,
svetlost se gubi,
dubina se budi.
Vuče me dole,
klizim između.
Ne mogu da udahnem,
ne mogu da izdahnem;
boja krvi se menja,
ledi se krv u žilama.
Vene su napukle,
misli rasute.
Približava se,
preuzima me,
približava se,
gubim kontrolu,
ona me kontroliše.
Ne postoji snaga,
ne postoji razum,
samo dubina kao
pogrešna krivina,
gubitak u njoj
i pobeda nad njom.
Dubina i praznina,
nalik slična,
ali u dubini,
totalno različita.

Оставите одговор