Proza

Energetski vampiri

Da li ste upoznali ljude koji vas čine umornim i slabim i čine vaše prisustvo suvišnim? Vaše biće isprekidanim, a misli nepotpunim? Da li ste ikada upoznali ljude koji su toliko morbidni, oni koji samo sišu tuđe energije i prisvajaju ih u lični ambis, skupljaju i upijaju, kasnije reflektujući ih na vas? U stanju su da vam povuku i poslednji komad kože, iskidaju ga i naprave od vas samo skelet krhkih kostiju skrivenih ispod te sjajne, čiste kože ispod koje beže. Da, poznajete takve ljude i postajete takvi. Svi oni teže ka tome da postanu skup različitih osoba da se izgube u svim tim ličnostima, boreći se sami sa sobom, koja će od njih pre da izađe na slobodu, da se izvuče iz ambisa. Posmatraju žrtve, glumeći da su žrtve i tako hvataju plen. Žele da vas saslušaju, da vas posavetuju što bolje mogu, do ključnog momenta ispiranja mozga, razbijanja aure i ispijanja energije. I to malo što ste imali, nemate više. Preuzimaju vas prazni ljudi, pritom vas i iscrpe. Jedan, drugi, treći… ceo niz energetskih vampira oko vas. Ko bi rekao da postoje, zar ne? U vazduhu, u auri oko vas, udišete isti smisao, jedino je besmisao ono što vas razdvaja. Ironično. Između tesnih prolaza i širokih raskrsnica, tu su. Na raskršću tuge i čežnje da budu nevidljivi, a kristalno jasni. Na svakoj ulici, na svakom mestu koje volite da posetite, svuda. Nevidljivi, skriveni ispod širokog osmeha. Savršeno izvežbana kamuflaža ispod providne kože. Tu je trik, to može biti bilo ko. Od nekog ko vam je sve na svetu, do osobe koju ste upoznali pre par sati ili manje. Toliko pokvarenih umova, tragajući za svežinom života, jer su oni truli odavno, neispunjeni i sami. Traže da ispiju sočne kapi onoga čemu se dive, onoga za čim vape. I kada se to desi, postajete umorni svakog dana, počinjete da izbegavate ljude i nebitna pitanja. Odgovarate u dve-tri reči, krijete se iza ćoška da vas ne ščepaju. Danima razmišljate o rutini koja vas okružuje, o ljudima koji su prokleti u već prokletom svetu. Ograničenog vida, pokidanog sloja kože, ne prihvataju mogućnost da su takvi ljudi raštrkani po celom svetu. Neki samo žele da pobegnu od takvih i pronađu eliksir mladosti. Ali, stari nam duša, onda kad pustimo da nam je piju oni žedni ispunjenja. Da li ste vi upoznali ljude koji vas čine umornim, istrošenim, frustriranim? Da li ste svesni da ste možda i vi ti ljudi, ili ipak ne? Najgore je što nekad ne znamo da li se energetski vampiri kriju u nama, vešto prikriveni, čekajući svoje žrtve. Lukavi su, opaki. Ne biraju tela, uzimaju energije. A mi ih svakodnevno razmenjujemo i postajemo identični, grubi i hladni, ponekad neutralni, ali uvek slični. Čekajući poneku kap energije da padne na vrh jezika, da osetimo kako klizi niz grlo i čini nas sitim, dok ne ožednimo ponovo. Čekajući da svučemo kožu i stavimo novu, spremni za sledeći plen, sa osmehom većim od razuma. Jer, tu razuma nema. Ostaje samo žeđ i glad i neopisiva potreba da ispunimo svoj ambis.

3 Comments

  • Retka Zverka

    Imala sam prilike to da doživim. Doslovce, posle komunikacije (mislim njihovih monologa) s njima bila sam toliko iscrpljena da sam momentalno morala (ako sam kući, ej pa to sam i puštala u svoj svet, silly me) da legnem u po dana. I onda spavam satima, a nakon buđenja se osećam kao dvaput samleveni but na mašini za mlevenje. Stvarno, najstvarnije, ima ljudi koji su ko crne rupe. Iskustvo mi omogućava da brzo prepoznam i da se sklanjam i zaštitim na energetskom nivou. Najveći sisači gutači su oni koji žive ulogu „jadan ja“ ili „jadna ja“.
    Kakva su tvoja dosadašnja iskustva?

    • Tamara Stamenković

      Dopada mi se to „ljudi koji su k’o crne rupe“, sa tim se u potpunosti slažem, divna rečenica. Elem, smatram da nije ni preveliko iskustvo potrebno da se „namirišu“ takvi, energija koju osećamo je čudo, još veće čudo je kako se to odražava na naše ponašanje kada dođemo u kontakt sa takvim ljudima, makar to bilo i na par minuta. Ali da, iako imam 21 godinu, upoznala sam ih, dosta njih. No zaista me inspirišu kao pojava gde očigledno nemaju nijednu misiju osim da iscede i poslednju kap energije od ljudi koji se nalaze u njihovoj okolini, mada su često to i samo uspustni stranci koji ispričaju ceo život baš kroz to „jadan ja, jadna ja“ …

Оставите одговор