Tamara Stamenković https://tamarastamenkovic.com Mon, 25 May 2020 09:22:21 +0000 sr-RS hourly 1 https://wordpress.org/?v=5.4.1 https://i2.wp.com/tamarastamenkovic.com/wp-content/uploads/2020/05/wp-1590325679082.png?fit=32%2C32&ssl=1 Tamara Stamenković https://tamarastamenkovic.com 32 32 162286082 Nikada neće postojati dovoljno dobar razlog da odustaneš od sebe https://tamarastamenkovic.com/nikada-nece-postojati-dovoljno-dobar-razlog-da-odustanes-od-sebe/ https://tamarastamenkovic.com/nikada-nece-postojati-dovoljno-dobar-razlog-da-odustanes-od-sebe/#respond Mon, 25 May 2020 09:22:21 +0000 https://tamarastamenkovic.com/?p=3532 Nikada neće postojati dovoljno dobar razlog da odustaneš od sebe i da dopustiš da te bilo ko ili bilo šta natera da pomisliš da ne vrediš. Svako ko pokuša samo ti pokazuje da nije vredan tebe. Stvar je u tome da ako veruješ u sebe verovaćeš da možeš prepoznati ljude i stvari koje ti hrane dušu, a ne izjedaju je. Nije poenta u životu imati tonu ljudi, već prave osobe. Osobe koje će ti ukazati na grešku jer im je stalo, a ne da iskoriste tvoje slabosti protiv tebe da pomisliš da si loš čovek samo zato što si pogrešio. Retki su oni koji su u stanju pokazati ljubav i podršku, a da zaista to misle. Čuvaj njih. Svako ko te satera u ćošak samo zato što mu se može ne zaslužuje biti deo tvog života, jer je tvoj život samo na tebi da ga ispuniš onim što je ispravno za tebe, onim što te motiviše i podiže kad ne znaš gde si pao. Koliko god razloga da misliš da postoji da ne vrediš, hiljadu puta je više onih da dokažeš sebi i ljudima suprotno.

The post Nikada neće postojati dovoljno dobar razlog da odustaneš od sebe appeared first on Tamara Stamenković.

]]>
https://tamarastamenkovic.com/nikada-nece-postojati-dovoljno-dobar-razlog-da-odustanes-od-sebe/feed/ 0 3532
Život posle smrti u sebi https://tamarastamenkovic.com/zivot-posle-smrti-u-sebi/ https://tamarastamenkovic.com/zivot-posle-smrti-u-sebi/#respond Wed, 20 May 2020 12:59:02 +0000 https://tamarastamenkovic.com/?p=3427 Nikad nisam bila srećnija nego onog trenutka kad sam prestala verovati u život posle smrti. Ne one fizičke, bilo bi previše očigledno. Život posle smrti u sebi. Svaki put kad sam izdahnula ono neostvareno. Oslobodilo me je apatije i dosade, a ponovo mogu čuti sebe noću kako brojim. Ali, kako izbrojati ono sto ne možeš videti? Brojim svaki talas koji me nije udario u stomak. Napušteni gradovi struje mojim venama, pustinje i pesak zgrušavaju moj krvotok. Neposećena mesta i istorija koju pričaju škripe iz mojih ušiju, da izađu. Čitave države rastu u mom želucu, a ljudi koje još uvek nisam upoznala dišu mi za vratom, žele da me stignu, da me pitaju ko sam. Brojim ih, ali kao da se igraju sa mnom, uvek ih je za dva uzdaha više, žude za kiseonikom, zovu me da ih oživim, u sopstvenoj smrti. Ne znam kako. Trudim se da ih nađem u svakoj fizičkoj pojavi oko sebe. Ispostavi se uvek da su to već stare uhode, ali u drugim telima. Brojim blato i školjke koje nikada nisam dotakla. U meni niču egzotični plodovi koje nisam probala, ulice stare pedeset godina kojima nisam prošla. Za mnom viču ulični prosjaci, ali ne mogu im dati novac, nisam videla njihove prljave ruke i zamršene brade. Moj grudni koš samo što ne eksplodira od svih neotkrivenih parkova, parkovi koje na mapi ne vide oni koji precrtali svoja putovanja. I moje telo je brodolom, jedva ga držim, a u rukama mi je svaki utopljeni plivač koji je želeo da prepliva svet poput mene. Oko njih se obmotava mahovina, raste, ne prestaje, steže mi zglobove, miriše na još jedan dan propušten u prirodi. Moje telo je sada već stari ugostitelj; dva entiteta zaključana u simbiozi. Jedan od njih konstatno naoštrava svaki oštar objekat koji dohvati, seče sebe, dok se drugi pretvara da to ne oseća. Sve što rodim je čudo, sve što u meni izraste je potpuno novo, embrion vredniji od sebe same. A ponovo, ne mogu ga oživeti, ne mogu dati život smrti svojih fantazija. Znam da sam ljudsko biće samo onda kad se svaki put zapitam šta želim. Čini se da uvek neko drugi ima odgovore. Nikad ja. Samo tada sam sigurna u život koji imam, a apsolutno ubeđena da bez pitanja uvek živim onaj koji nemam.

The post Život posle smrti u sebi appeared first on Tamara Stamenković.

]]>
https://tamarastamenkovic.com/zivot-posle-smrti-u-sebi/feed/ 0 3427
Reči su paraziti za moju nežnu kožu https://tamarastamenkovic.com/reci-su-paraziti-za-moju-neznu-kozu/ https://tamarastamenkovic.com/reci-su-paraziti-za-moju-neznu-kozu/#respond Wed, 13 May 2020 13:10:52 +0000 https://tamarastamenkovic.com/?p=3449 A onda su reči krenule da nadolaze.⠀ Jedna po jedna,⠀ takmičile su se koja će prva stići do mog tela.⠀ ⠀ Udarci bolniji od samog pendreka.⠀ Slovo po slovo, nago telo,⠀ prilepljivanje osuda za isto.⠀ ⠀ Reči su paraziti koji⠀ naseljavaju moju nežnu kožu.⠀ ⠀ Bledo mastilo⠀ poput osušene krvi⠀ tetoviralo je moje telo⠀ kako je htelo.⠀ ⠀ Svi moji pokušaji⠀ su postali bedni.⠀ ⠀ Poseci,⠀ iseci,⠀ raseci.⠀ ⠀ Razvuci moju kožu i pokrij se njome.⠀ ⠀ Nije bilo izlaza,⠀ ali je bilo ulaza,⠀ za njih.⠀ ⠀ Prišivam svoje unutrašnje stanište⠀ u pokušaju da zaštitim svoj nemir.⠀ ⠀ Do univerzuma u meni ne dolazi se lako.⠀ Džaba stvaraš crne rupe po meni.⠀ ⠀ Da li znaš da ništa ne ubija⠀ ljudsko biće više nego sama reč?⠀ ⠀ To je laž.

The post Reči su paraziti za moju nežnu kožu appeared first on Tamara Stamenković.

]]>
https://tamarastamenkovic.com/reci-su-paraziti-za-moju-neznu-kozu/feed/ 0 3449
Nikad neću biti dovoljno velika da osvetlim celu prostoriju https://tamarastamenkovic.com/nikad-necu-biti-dovoljno-velika-da-osvetlim-celu-prostoriju/ https://tamarastamenkovic.com/nikad-necu-biti-dovoljno-velika-da-osvetlim-celu-prostoriju/#respond Fri, 01 May 2020 12:58:22 +0000 https://tamarastamenkovic.com/?p=3430 Ja sam Sveća, izlivena od voska. Kroz mene je provučen fitilj. Ponekad kratak, ponekad dugačak. Imam sreće ako je dugačak. Ali, to znači i da ću duže goreti. Znači da ću živeti duže, iako se svaki put osećam kao da je sve kraći. Topiću telo sopstvenim suzama, kad god odlučiš da sagoriš fitilj koji se nalazi u središtu mene. Moje suze i tragovi tuge će biti vidljivi na mom telu, kao posebni oblici koje kidaš iz zabave. Svom silom tela ću se truditi da usporim bolno sagorevanje. A i pored svega toga, nekad služim kao tvoj jedini izvor svetlosti. Bez mene ostaješ u tami i tražiš me samo tad, nikad pre ili kasnije. Samo kad ti trebam, ali u redu je. Tu sam da ostvarim tvoju potrebu i ispunim svoju svrhu. Ja sam voštana figura, prekrivena raznim bojama, namenjena raznim prilikama. Tako mala naspram tebe, a tako velika naspram tvog unutarnjeg svetla kog gotovo da nema. Od radosti, do tuge… svetlim sve trenutke. Pališ me i dozvoljavaš da se moje kapi samo spuste niz telo. Kap po kap, kratiš mi život skoro svake sekunde. Ali nemoj da zaboraviš da sam svuda oko tebe. Tu sam kad se moliš, kad voliš, kad patiš. Štitiš me kad je nevreme, okružuješ me prstima da ne ostanem bez svog plamena. Štitiš me… zarad lične koristi. Diviš se svemu bez čega ne možeš. Ali… znam da voliš miris mog tela kad ga zapališ. Toliko voliš da gledaš u mene i moje misli koje idu nagore u raznim oblicima od dima i nestaju u tami. Nakon dužeg gledanja u plamen koji nosim sa sobom i naglog skretanja pogleda opet me vidiš u raznim oblicima. I znam da voliš moju glatkoću, osim kad sam pri kraju. Tad sam tako mala i tako povređena. Gasim se ili me gasiš. Retko kad odlučiš da me sačuvaš za sledeći put. Ali to je dobro, barem se nadamo da nikad više nećemo morati da se sretnemo. A da li znaš kako danas nastajem pre nego što dođem kod tebe na korišćenje? Prvo me pritiskaju, dok me ne sravnjaju sa tlom. Zatim provlače fitilj kroz moje nedovršene slojeve. Nakon toga odlučuju oblik mog tela, stavljajući me u kalup gde ne biram da li pripadam. Prelivaju me topljenim voskom, dok se ne stopim sa njim i postanemo jedno. I na kraju me potapaju i biraju moju veličinu. Ali jedno znam sigurno, nikad neću biti dovoljno velika da osvetlim celu prostoriju. Ćoškovi će uvek ostati tamni, baš kao i mrak u tebi.

The post Nikad neću biti dovoljno velika da osvetlim celu prostoriju appeared first on Tamara Stamenković.

]]>
https://tamarastamenkovic.com/nikad-necu-biti-dovoljno-velika-da-osvetlim-celu-prostoriju/feed/ 0 3430
Privlačno je sve ono što nam je nepoznato, ali zašto? https://tamarastamenkovic.com/privlacno-je-sve-ono-sto-nam-je-nepoznato-ali-zasto/ https://tamarastamenkovic.com/privlacno-je-sve-ono-sto-nam-je-nepoznato-ali-zasto/#respond Mon, 20 Apr 2020 12:42:33 +0000 https://tamarastamenkovic.com/?p=3027 Jedno pitanje može pokrenuti svaku ćeliju u našem telu, ali ne i odgovore. Valjda je zbog toga intriga u jednom čoveku klupko bunila i racionalnog razmišljanja, istovremeno. Ako nadovežemo svaku srodnu temu o pronalaženju odgovara na svako pitanje, pozitivno ili negativno, onda ćemo vrlo lako uočiti ključni problem, a to je da ne tražimo zapravo odgovore, već ono što nas pokreće ako i dok ih ne dobijemo. Privlačno je sve ono što nam je nepoznato, ali zašto? Zašto nas mame mistične pojave u obliku ljudi, mesta, dodira, mišljenja, neke vrste teorije o tome šta nas čeka kad zakoračamo u neobjašnjivo? I kad je sve što se ne može definisati pokretač u obliku pokvarenog dugmeta u nama, jer prvobitno nas pronađu loše stvari, pa od njih krenemo da šetamo po glavi, u nedogled. U našoj prirodi je neprestana potraga za smislom i razlogom, za svrhom i pripadanjem određenoj istini o sebi, kakva god ona bila. Ali, mnogo češće nego što želimo priznati sebi, nas privlače oni negativni ishodi, mračni zaključci, niska očekivanja. Iako smo biološki predodređeni da loše stvari percepiramo intenzivnije od dobrih, i da smo skloni izborima koji uslovljavaju upravo takve misle, zar zaista želimo da živimo takav život? Još bitnije, da li ćemo dozvoliti da budemo uvučeni u neotkriveno ovako poluprazni sami sa sobom, neobjašnjivi sebi, nedefinisanih struktura koje samo čekaju da ih istina slomi? Budimo iskreni, ne tražimo ono što će nas razbiti na komade, već očekujemo da čim zatvorimo oči i prepustimo se tom nepoznatom ambisu, postanemo već rešene zagonetke, a da pitanja samo izblede. Kako objasniti tu potrebu bolje nego kad stojimo, a naša stopala su okrenuta suprotno od ostatka tela, odnosno prema izlazu od suštine? Želimo otići od svega što je loše s druge strane nedostižnog, a potrebno nam je da ostanemo čvrsto na nogama na tlu po kojem gazimo. Kontradiktorni smo, a pitamo se ko nam se smeje ironično, bez lica i glasa? Pitaću vas da li biste radije odabrali nešto nepoznato i dobro ili poznato i loše, a vi ćete sa premalo doze zdravog razmišljanja izabrati ovo prvo. A da li je vaš odabir prošao test trajnosti da budete sigurni da će to nepoznato biti dobro, ili ćete samo igrati na kartu sreće? Nije jednostavno u praksi, zar ne? Samo pomislite koliko vas je teških i loših iskustava dovelo baš do tog poznatog mesta u vama, onog mesta na kome je nepodnošljivo disati, i dali biste sve da ga ne posetite više. Ali, ta odluka baš i nije na vama. Zato nas obuzimaju, i privlače, i ushićuju nepoznati putevi, bezgranične granice, slepe ulice koje nas vide kristalno jasno onda kad mislimo da ne vidimo sebe. Zato verujemo da nas takav izbor leči, pomaže našoj svesti da poveća odbrambene mehanizme, jer takav izbor je placebo, a mi smo samo tela koja ga svesno mogu odbiti ili prihvatiti. Na kraju krajeva, automatski odbijamo loše i poznato, i zvuči suludo, pa zašto bismo onda sami izabrali da se osećamo loše na poznate načine? Iznova i iznova će jedno pitanje pokrenuti svaki deo našeg tela, vrtlog lošeg i dobrog i samo nas vratiti na isto mesto, ali u drugačijem stanju.

The post Privlačno je sve ono što nam je nepoznato, ali zašto? appeared first on Tamara Stamenković.

]]>
https://tamarastamenkovic.com/privlacno-je-sve-ono-sto-nam-je-nepoznato-ali-zasto/feed/ 0 3027
Svako novi te može dodirnuti tamo gde zaboraviš da si živ https://tamarastamenkovic.com/svako-novi-te-moze-dodirnuti-tamo-gde-zaboravis-da-si-ziv/ https://tamarastamenkovic.com/svako-novi-te-moze-dodirnuti-tamo-gde-zaboravis-da-si-ziv/#respond Sat, 18 Apr 2020 11:28:39 +0000 https://tamarastamenkovic.com/?p=3340 Svaka nova osoba koju upoznaš ili se „slučajno“ pojavi na putu po kome si navikao koračati sam te može naučiti nečemu novom. Svako novi te može dodirnuti tamo gde zaboraviš da si živ, i izazvati po neki drhtaj, po neku misao koja ti može preokrenuti život na bolje. Ljudi iz prošlosti te mogu iznenaditi takođe. Dovoljno je da daš šansu, čak i kad izgleda nemoguće. I oni mogu postati neke nove osobe, ne drugačije, jednostavno mogu učiniti da se osećaš drugačije. Bez obzira da li je šansa prva ili deseta, nikad ne znaš na šta su ljudi spremni da ti pokažu. Mogu ti podarati novi par očiju, a mogu ti i oštetiti vid. U svakom slučaju, pokajaćeš se samo ako ne dopustiš sebi da veruješ u njih.

The post Svako novi te može dodirnuti tamo gde zaboraviš da si živ appeared first on Tamara Stamenković.

]]>
https://tamarastamenkovic.com/svako-novi-te-moze-dodirnuti-tamo-gde-zaboravis-da-si-ziv/feed/ 0 3340
Velika je stvar ostati dosledan svojim uverenjima https://tamarastamenkovic.com/velika-je-stvar-ostati-dosledan-svojim-uverenjima/ https://tamarastamenkovic.com/velika-je-stvar-ostati-dosledan-svojim-uverenjima/#respond Sat, 18 Apr 2020 11:11:21 +0000 https://tamarastamenkovic.com/?p=3336 Velika je stvar ostati dosledan svojim uverenjima i istovremeno praviti prostora za mogućnost da su mnoga od njih neispravna. Velika je razlika između osobe koja si bio kad nisi znao kakva osoba želiš biti i osobe koja si sad, i dalje u traganju za većim smislom, za bitnijom svrhom. Ne osvrći se nazad sem ako planiraš da prođeš kroz greške samo da bi shvatio koje ne smeš ponoviti. Pogledaj prošlost u oči, nije to čudovište koje će te zgrabiti nazad, prošlost je samo ogledalo onoga što si morao da preživiš i doživiš da bi bio tu gde jesi. Sledeći put kad posumnjaš u svoja uverenja, seti se toga. Nisi prošao kroz mrak i haose da bi odustao od svega što tek dolazi.

The post Velika je stvar ostati dosledan svojim uverenjima appeared first on Tamara Stamenković.

]]>
https://tamarastamenkovic.com/velika-je-stvar-ostati-dosledan-svojim-uverenjima/feed/ 0 3336
Sve što ti kažu o ljudima je istina https://tamarastamenkovic.com/sve-sto-ti-kazu-o-ljudima-je-istina/ https://tamarastamenkovic.com/sve-sto-ti-kazu-o-ljudima-je-istina/#respond Fri, 17 Apr 2020 21:22:22 +0000 https://tamarastamenkovic.com/?p=3331 Sve što ti kažu o ljudima je istina. Slušaj ih. Pogrešno je kad ne poveruješ. Jer i laž se može ostvariti kad se navikneš na nju kao još jedan aksesoar u svojoj kutiji na stolu. Tako je i s ljudima. Postaju i ono što nikada nisu bili kad su dovoljno dobro predstavljeni svetu. Veruj u sve što čuješ. To ne znači da sebi to isto govoriš kad niko ne zna o čemu misliš. Kaži da je istina. Nek te čuju i oni koji pritiskaju uši dok beže od svojih laži. I njihove su dostupne svakome da ih kupi. A ti nosi kusur od svake u džepu, za svaki slučaj. Nikad ne znaš koja istina izgleda lepše od prethodne. Možda ti zatreba još jedan aksesoar za kolekciju. – T. S.

The post Sve što ti kažu o ljudima je istina appeared first on Tamara Stamenković.

]]>
https://tamarastamenkovic.com/sve-sto-ti-kazu-o-ljudima-je-istina/feed/ 0 3331