Poezija

Gorela je

Gorela je,
poput duvana u savremenoj galeriji umetnosti,
umotana u papir između prstiju
ozbiljne gospođe koja ne ide nikud
bez svojih svilenih rukavica.
Kao vilin konjic koji kida svoja krila,
vrišteći ispod totema u obliku vuka.

Njen puls je izazivao zemljotres
dok je bila prislonjena na hladna vrata
prodavnice antičkih suvenira.
Gorela je
kao da kiša ne poznaje
drugog lukavog osvetnika
sem vatre,
Gorela je
kao da je alergična na mesečinu.

Milion udaraca razorenih bogova;
ona je pala kao jelen koji se udvara požarima,
pa shvati svoju grešku.
Njen torzo kao lomača, čekajući
da okusi spaljeno meso,
Nespretna i drevna,
sa ustima osvetljenim kutijom za šibice
nasuprot geometrije metroa,
koji na skici izgledaju tako.
Poređani u savršenoj simetriji.
Gorela je,
održavajući krv toplom
presijavajući se
uporedo sa nijansama plave,
Gorela je
kao jeftina cigareta
između prstiju delinkvenata,
a njena kosa kao slama,
podmićena munjom.

Kažem joj da je nebo sažvakano,
da smo rekonstruisani od dima,
naši okeani su kerozin,
uporno pale naše kosti da izgore ni za šta.

Gorela je,
njene oči kremeni fosilnih srca,
isteklog roka,
poput lampiona koji žude
da budu progutani od oblaka,
kao svetla u spavaćim sobama posle 3 ujutru,
poput sveća koje kaplju po grobovima,
ona je gorela, a ja sam samo rekao
Znam.

6 Comments

Оставите одговор

Inline
Inline