fbpx

Htela je biti onakva kakva je, jer nijedno oko ne želi da vidi prazninu

Gola u akrilnim bojama, položila je glavu na jastuk.
One se brže suše, pomislila je,
ali je znala da se uljanim bojama može napraviti
lepša umetnost.
Htela je biti onakva kakva je,
jer nijedno oko ne želi da vidi prazninu.

Pa je zamućene delove popunila iznutra
sa spektrom karakteristika;
neki čisti, neki zaprljani, neki ukradeni,
neki se odmiču, drugi se prikradaju bliže.
Nijedna karakteristika tehnike nije uključivala tebe.

Ali, stigla je. Očekivana.
Kletva, svetla poput dnevne svetlosti
jureći njeno “sada”, dišući za njenim vratom.
ispisujući ono što niko nije rekao da će postati.
Skrenula je pogled ka čistilištu,
pomerila glavu, a na jastuku su ostale boje,
boje koje oslikavaju ispunjenost,
ispunjenost jedne praznine
koju niko nije znao ulepšati.

Đavo joj je nabavio novi par očiju
koji je probio svakog lažnog prijatelja
i lopove u telu ljubavnika, izgubljenih u noći,
očistio senke iz uglova koji su se zaprljali na krevetu
i naslikao univerzume na razbijenoj staklenoj stazi lepote
na kojoj je hodala u svom univerzumu.

Njen odraz se sada čini toliko višim,
svet prikazan u novim oblicima.
Njeni koraci okrenuti ka napred, za promenu,
bliže domu koji je nekada poznavala.

Ne treba joj ničije svetlo da je vodi,
nikada.
Ne treba joj platno kada ima svoj akvarel u glavi.
Ni ulje, ni akril, ni boje, ni mozaik.

Sada, zna da je voda mesto da testira svoja krila,
ali umesto da ih testira,
pokušala je da proceni svoju sposobnost pada.

Da li si znao da se oreoli pretvaraju u rogove
tako da ih bog više ne može dograbiti?

Ne probudiš se uvek pre udara o zemlju.
Bol se oseća u bilo kom snu.
Snovi se mogu graditi od bilo koje povrede, i one su materijal.
Ali, nisu voda.
Nemoj misliti da u vodi nema pada,
samo je ponovljiv,
uvek promenjiv.
Ali nepogrešivo slatkog ukusa.

Preseci konopac pre nego što imaju priliku
pustiti ti ruku da padneš tamo gde sam ja.

About the Author

Leave a Reply

You may also like these