Psihološki realizam i egzistencijalizam

Invazija

Ovde sam nedodirljiva;
duboko umotana u ovu ćeliju pod opakim zubima nesvesti.
Željna da uhvatim vreme u svom kompasu logike,
taj crv me uporno grize, zagađena strana mene
plivajući u anemičnom telu.

Mogu se samo vrteti
u unutrašnjosti svog snažnog pulsa
i verovati da će agonija prestati,
ali električni snovi se igraju mojom lucidnošću,
unutar tog svilenog talasa.
Scena koju ću sanjati i sanjati, ponovo…

San gde život otkriva ili možda
uvija prostor gde realnost diše,
čvrsto se povlačeći u moje kosti.

I iako tonem u tamno crvenoj
materici sna o javi,
neću sanjati o užasnom životu
kada sam iščupala svoje udove
i sprečila njihovo oblikovanje u neprivlačno.

Vratila sam se sebi ovog jutra,
zatekla sebe da gledam u pozadinu svojih očiju,
nesvesno prateći geometrijske obrasce vrhovima prstiju,
neprestano.
Nisam broj onih punih plavih linija
koje se presecaju sa svetlom,
ja sam prazan beli prostor u sredini heksagona,
ja sam praznina.
Pamćenje je staro, ali poznato.

U dubokom snu,
neko me dodiruje,
miluje moje telo,
ljubi moja usta.
Ne mogu da otvorim oči.
Ne mogu se uopšte kretati.
Borim se protiv sna koji me drži na oprezu,
u panici i strahu,
pokušavajući da se izvučem
jer me dodiruje bez saglasnosti.

Izgleda da neko pokušava da me probudi iz sna,
ne želeći da to bude naglo.
Već je pokušala da zove moje ime,
trese moja ramena.
Bira trenutak romantizma u verziji Uspavane lepotice,
i odlučuje da me probudi poljupcem,
ne shvatajući kako će me to uspaničiti,
kakav je to okidač,
jer retko govorim o takvim stvarima.

Dok sam se juče okretala u mislim prepunim igala,
ovo sećanje se vraća u svoj svojoj glamuroznosti.
Senzacije na mojoj koži,
mojim usnama,
moja bespomoćnost,
moja panika
kad nije u stanju da se otrese spavanjem.

Ne mogu postaviti granice,
nesposobna sam da zaustavim ovu invaziju na moje telo.
Podsećam se iznova i iznova:
Sada sam sigurna,
ja sam sigurna, jer nije stvarno,
oči su mi širom otvorene, zar ne?

Dok smirujem disanje i borim se,
a znanje svega čega sam pre bila svesna
izmiče sa izuzetnom jasnoćom,
znanje sa kristalno čistim
prstenom istine se podiže iznad mog pogleda.
Odjednom sam shvatila zašto sam se tako uznemirila.
Istina koju je moja psiha blokirala razvila je shvatanje.

Ovo se ne događa prvi put.
Ovo nije bila prva invazija na mene.
Ovo je samo početak.

error: