Proza

Karmin

Bio sam njen omiljeni detalj. Nosila me sa sobom u svim posebnim prilikama. Ponekad, kad se osećala manje samouvereno, učinim sve što treba da se oseća senzualno i zanosno. Brisao sam sve sumnje koje bi imala o sebi, kao što me ona brisala kad je umorna. Kad god se pogledala u ogledalo, a bila sa mnom, verovala je da je prelepa. Bila je tako predivna, znao sam to najbolje. Bila je nepotpuna bez mene, bio sam važan deo njene ličnosti. Još se sećam prvog dana kada me je videla. Sedeo sam u prodavnici, čekajući jednu od devojaka da me probaju. A onda je ušla unutra. Bio je to jedan od onih kišovitih dana, i uprkos tome što je nosila kišobran, bila je mokra. Njena vlažna kosa se zgužvala u vrat, nosila je tamne krugove ispod očiju. Vlasnik prodavnice je gledao iznenađujuće. Ostali nisu želeli da budu taknuti, ali ja sam bio radoznao. Osećaj ushićenja je bio kompletan kada sam postao deo nje. Bio sam zapanjujuće crvene boje, smeo i privlačan. Čak je i moj miris oborio s nogu. Nije joj se dopao nijedan drugi, i tako me je odvela kući. Od tog dana sedim i ukrašavam njene hajine, njen stil, naglašavam njen osmeh i činim je zadovoljnom. Kad ona sama slika po svojim usnama, lice joj se pretvori u taj zapanjujući osmeh. Iako zna da je prelepa, kada me stavlja, oseća se potpuno. Tek tada je svoja. A taj prizor imam samo ja privilegiju videti. Moja boja strasti i crvenila ispunjava je samopouzdanjem. Njen crveni osmeh oslikava devojčicu sa upečatljivim očima i očajnim pogledom. Kada me stavlja poslednjim pokretom ruke, ona se pretvara u boginju lepote kojoj niko ne može reći ne. Luta ulicom, traži kupce. Neki je odvedu u ekstravagantne hotele, dok je neki odvedu u jednosoban stan. Kada se vrati kući, stavlja novac koji joj plaćaju u odeću odmah pored mene. Gužva stvari svuda i baca ih po meni nestrpljivo želeći da zaboravi veče. Onda sedi skidajući me ispred ogledala. Lagano, umornih prstiju i nostalgičnog pogleda, posmatra sebe. Taj pogled krije prljave tajne i bol. Ja sam znao svaku jer sam osećao njene ledene dodire po meni. Imala je običaj da me njima skida, da bude sigurna da neću ostaviti trag sledećeg jutra. I tako smo se zbližili. Nisam mogao zamisliti noć da ne izađem s njom i hodam tim pustim, hladnim ulicima i pretvaram je u najlepšu devojku koja čeka na sledeći plen, koji će učiniti da ja nestanem. A sa mnom i ona, deo po deo. Svake noći, usne joj ostanu netaknute. Večeras je moja poslednja noć na njenim usnama. Nije se potrudila, samo malo šminke da sakrije svoje nesavršenosti, ili one detalje koji joj se lično nisu dopadali. Nije znala za samopouzdanje bez sitnica poput mene da je učine božanstvenom. I ove poslednje noći je posmatram tako lepu. Ona se osmehuje dok me briše sa usana, prsti joj postaju krvavo crvene boje. Nosila je običnu haljinu večeras. Mala crvena, da se slaže sa mnom. Bila je bosa, nije za potpetice večeras. Naše poslednje veče, neponovljivo i nezaboravno. Kao i njena pojava. Vrata su zazvonila i ona se nasmejala. Bio sam začuđen, gledajući njega kako ulazi, hvata je za struk jednom rukom, a drugom mene razmazuje. Tada sam prvi put bio podeljen sa drugim usnama, nije želela da me sačuva do kraja. Video sam njegov osmeh dok sam nestajao, polako, poslednji put. Kao da me nikada nije bilo, osećao sam da se gubim i stapam sa hrapavošću nečije tuđe kože. Jedino sam ja pristajao tako savršeno njenoj pojavi. I obožavala me je. Razumem zašto sam nestao. Jednom sam morao. Uživao sam u svakoj njenoj noći. Uživala je stavljajući me kao najprikladniji aksesoar, tako odvažno i ponosno. Bio sam i ja ponosan, što sam bio toliko bitan deo nje. Njena omiljena nijansa crvenog karmina. Ali bio sam još samo jedan detalj zaljubljen u usne koje krasim. Pitam se kako bi izgledala da je izabrala tog kišovitog dana neku drugu nijansu. Da li bi se akvarel boja njenih usana i drugog karmina poklopio i izgledao tako neverovatno kao što smo izgledali ona i ja?

5 Comments

Оставите одговор