fbpx

Kojim čudom si završila ovde, vučice?
Pronašao sam tvoju kožu na tremu
još uvek kaplje iz tvojh rana stradanje,
još miriše ti telo na zarobljeništvo.

Da li si ikada razmišljala da ostaneš
gde te svet ne može dodirnuti?
Previše željna da bi bila viđena,
suviše divlja da bi se o tebi ćutalo.

Plesala si gola na njihove poglede.
Nikad više ne jedi iz njihovih ruku.
A ja ću obaviti tvoje rane,
melem će biti ova nezasita potreba
da odumiranje tvog tela
preobrazim u misteriju
obavijenu tvojim prisustvom
pred njihovim porivima da te povrede.

Mislili su da ćeš biti autentični trofej,
alternativni plen,
jer tvoje je krzno strah i trepet,
tvoje su kandže vodile legendarne bitke,
tvoje su oči videle sve što ljudi nisu.
A hteli su biti više od ljudi.
Nisu mogli.
Ne kao ti.
Ti si štitila sve ono što voliš.

Ali ti si više lična žrtva,
mrlja na sopstvenom krevetu,
nezgodna infekcija
koja je ušla u ljude koji su hteli
postati više od mesa koje ih definiše.

Šta god stvorili od tebe,
preživećeš.
Šta poželiš, bićeš,
samo ozdravi,
transformiši se,
postani,
stvori se ponovo.
Ti to možeš.
Sa datumom trajanja,
ali večno prisutna,
vučica koja se bori sa jatom orlova,
grabljivci, svi oni,
samo bi da te pokidaju na komade.

Ali, dok te posmatram na svom podu,
vidim samo devojku koja je prerano naučila
da biti životinja nekad znači zaštititi svoj dom,
a biti samo čovek znači pustiti
da ga grabljivci uzmu.

Facebook Comments

Related Posts

Leave a Reply