Tamara Stamenković
Pisana književnost | Autorski tekstovi,  Poezija

Ne ignoriši ono što raste u tebi zbog nečega što drugi žele posaditi

Jedna od najtoksičnijih stvari
koju možeš učiniti sebi je ignorisati
ono što raste u tebi
zbog nečega što drugi žele posaditi u tebi.

Vremena zahtevaju strpljenje,
ali nije ti uzalud dato ono što jesi.

Ne kidaj svoju kožu da bi drugima
bilo lakše uvući se ispod nje.
Ne ubijaj ono što diše u tebi
da bi neko ukrao tvoje uzdahe da preživi.
U tebi je čitav svet koji se rađa
samo onda kad ga neguješ i čuvaš.
Mnogi bi da uprljaju tvoju prirodu,
otmu zvezde koje osvetljavaju
tvoje univerzume.

Kad otvoriš grudni koš i pustiš bilo koga
budi siguran da neće iščupati koren
tvoje suštine, ono što zalivaš sam.
Neće ti svako dati šaku vode,
a na tebi je da prepoznaš otrove
da bi tvoja priroda ostala netaknuta.
Kad sopstvenim rukama raširiš
rebra između kojih se oblaci bore
da se ne rasprsnu u bilion komadića
seti se da si kako si se borio
da pronađeš mesto na kome će tvoje
nebo biti samo tvoje,
tvoje zvezde nositi težinu svetlosti
samo da ugase mrak.

I kad na kraju pogledaju unutar tebe
stavi im do znanja da samo ti
odlučuješ kome ćeš dati cvet,
a kome kamen da se spotakne
pod tvojim nebom.


Leave a Reply