Ne vuci me za jezik,
jer neću da ti kažem
ono što želiš da čuješ.
Nemoj da misliš da imaš tu moć
da me uhvatiš kad sam slaba
i iskoristiš to u svoje svrhe.
Nećeš uspeti da me pridobiješ,
nećeš čuti to što ti treba –
neću ti rečima podići ego,
već ću ga tišinom ubiti.
Poseći će te konopac kojim držiš
moje reči sa strahom da ih
ne poređam ispred tebe,
jer nećeš umeti da pređeš preko njih.
Ne vuci me za jezik,
jer će moj prag tolerancije nestati.
Ja neću biti ta koja će te obasipati
rečima koje žudiš da čuješ ceo život.
Ne, za mene nisi vredan, već bedan
u pokušaju da kontrolišeš sve ono
što ti ne pripada, što ti se ne da.
A ja sam zauvek među stvarima koje
nisi imao, koje nisi osvojio.
Ćutanje ti neće pomoći ni ovog puta.
Trošiš i rasipaš svu snagu koju imaš
da me zaustaviš u dokazivanju
moje vrednosti pred tobom,
moje dominacije dok stojim ispred tebe.
Ali, to je samo spremnost na istinu
i večitu emotivnu borbu.
Ne vuci me za jezik,
jer neću da ti kažem
ono što želiš da čuješ.
Ja nisam i neću biti ta koja će govoriti
o tvojoj posebnosti ako je ne vidim.
Neću ti reći kako si jak, jer to nisi.
Slabiji si od konopca koji si držao
oko mog jezika u nadi da ću pasti.
Šteta…
Jedna moja reč je potrebna
da te pokidam na delove.
Tako si mali u pokušaju da budeš veliki.
Ne vuci me za jezik,
da ne progovorim o tebi, o tebi kao…
ničemu.