Poezija

Oči od porcelana

Koeficijent otpornosti na emocije
u tim modrim očima je brutalno jednak
predznaku svega od čega su sastavljene.
Nastale pod uticajem preloma i oštrine
kojom su sekle ljudsku površnost,
sve više i više su se mogle
poistovetiti sa najfinijom
vrstom keramike, neprocenljivom.
Ako su od bilo kog materijala,
onda su napravljene od nje.

Glazura u njima nije nalik
nijednoj boji, neutralna i hladna,
tvrda i kruta, neobično drugačija.
Oblik zenica je zauzimao sav prostor
racionalnosti u granicama nepojmljivog.
Fragmenti kremena se naziru u uglovima
prepunim slojevima nepodnošljivog.
Kremen kao bol, kremen kao težina.
Ali njega koristi za izradu svog oružja
i potpalu ugašene vatre u njoj.

Složen i dubok simbol pakla u njima
naslikan na plavom platnu.
Neposredno dat smisao besmisla
i poražavajući aspekt konfuznosti
jedne razapete duše
naslikan na keramičkoj površini.
Ne puca, ali se lomi na bezbroj
segmenata, duboko u paranoji.

Jedna alegorija pogleda,
antiteza dobrog i lošeg,
postavljenih suprotnosti i odbojnosti,
vrisak zarobljen u anafori
dok oči krvare plavu boju.
Dok se razbijaju, ali ostaju čvrste.
Ostaju prozirne, prodorne i beskrajne.
Ostaci galaksija i izgled okeana.
Ostaju nedostižne, savršeno nepoznate.

Ostavite odgovor

Inline
Inline