Ali postajete arogantni,
nije vas briga.
Prošli ste i napravili
svoje svetilište.
Napravili ste hramove,
džamije i hodočašće.
Vrati mi osećaj slobode i sreću koju si spakovala sa sobom. Pogledaj oko sebe, negde u fioci zaboravljenih stvari, leži moj smeh, koji si takođe odnela sa sobom kada si otišla.
Tvoja ljubav je protivotrov
na ožiljke i ožiljke na mojoj duši, jer sam pao na kumulativne napade tvojih očiju.
Izgubio si suštinu svega,
bio si joj potčinjen i odan.
Mali dečače, to je čista obmana. Pravi problemi kreću kada shvatiš,
kada vidiš u šta si gledao
širom otvorenih očiju,
ali jednostavno nisi razumeo.
Nastavio je da uživa u njoj,
do svitanja i nakon toga.
Te noći je konačno shvatio,
da ukus njene skrivene lepote može da varira i da navuče na greh svakoga ko je proba.
Umesto toga, zakopala je svoje želje u dvorištu,
nadajući se da će se jednog dana pojaviti drvo na tom mestu, čije lišće neće otpasti i menjati boje,
koje će uvek izgledati prirodno, kada napuni sedamnaest.
Ne možeš da se oprostiš sam sa sobom pošto nemaš nikoga, a imao si sve? Drži čvrsto taj pištolj, drzi ga samouvereno! Reci sebi da je vreme da odeš I učini to!
Želimo biti posebni, unikatni, autentični, drugačiji. Ali opet, mi ne shvatamo ko smo i veoma je retko krenuti pravim putem do tog dubokog saznanja o nama samima.
Sahranjuješ žive emocije I pitaš se zašto si deo svega toga? Nije tvoje krivica, ali možda će biti. Nepoznat je broj žrtava koje poginu čekajući tebe da se rasvestiš.
Takva si ti. Goriš iznutra, a ledena si spolja. Privlače te mračne stvari pune svetlosti, baš kao ta sveća. Gori I topi se na pismu koje si odavno htela da spališ, ali nisi uspela.