Tamara Stamenković

Da samo znate,
kako volim svoj prljavi obraz.
Ukaljan od strane minornih gnusoba.
Šikaniranje ljudskih bića
kao mizantropski vid zabave.

Skrenula je pogled ka čistilištu, pomerila glavu, a na jastuku su ostale boje, boje koje oslikavaju ispunjenost, ispunjenost jedne praznine..

Kojim čudom si završila ovde, vučice? Pronašao sam tvoju kožu na tremu još uvek kaplje iz tvojh rana stradanje, još miriše ti telo na…

Tajna koju se ne usuđujemo ni prošaptati na ostrvu faličnih igračaka. Savršeni ljudi ovde ne pripadaju, zato smo svi ovde…

U životu su linije mutne, i niko ti neće dodati magičnu lupu zato što znaju šta ćeš s tim učiniti. Razbićeš je na linoleumu i

Ništavilo osluškuje, dok ona provlači iglu kroz zid između nas, krojeći svoj kavez, ciglu po ciglu, kako ne bi pustila prazninu da pobegne iz nje.