Sahranjuješ žive emocije I pitaš se zašto si deo svega toga? Nije tvoje krivica, ali možda će biti. Nepoznat je broj žrtava koje poginu čekajući tebe da se rasvestiš.
Uradićeš sve da ne prestanu da misle na tebe, dok koračaju ulicama, da se boje sopstvene senke. Jer ti to možeš, ti si njihova senka, ti si svačija senka. Koračaš nečujno u mraku toliko dugo, da si postao deo mraka.
Dosta ti je mene, ali ti nije dosta svega sa mnom. Dosta mi je tebe, ali ne želim bez tebe. I to je naš večiti problem i tu prestaje naša sadašnjost.
Poigravamo se sami sa sobom, a nismo ni svesni toga. To su ljudi, to su šaptači. To su glasovi koji nas poznaju najbolje, a mi ne znamo ni odakle tačno dolaze.
Život je otkucaj.
Prolazi u otkucajima.
Čovek je otkucaj.
Prolazi u otkucajima.
Vreme je otkucaj.
Prolazi u otkucajima.
Drhtajući sam otvorio šaku I video lančić sa priveskom, delovao je prilično staro. Primetio sam da se privezak otvara I da u njemu postoji još nešto.
Takva si ti. Goriš iznutra, a ledena si spolja. Privlače te mračne stvari pune svetlosti, baš kao ta sveća. Gori I topi se na pismu koje si odavno htela da spališ, ali nisi uspela.
Eh da mi je da te samo jednom pogledam u prolazu, dok smo otuđeni jedno od drugog. Dok si otuđena od mene, dok sam potpuno tvoj.
