• Poezija

    Nema ništa opasnije od žene koja je načitana

    Nema ništa opasnije od žene koja je načitana. Ona poznaje dubine u kojima bi se ti odmah udavio. Pliva u različitim žanrovima sa suzama u očima, stvarajući posebne svetove i emocije koje su tebi neznantne. Kad progovori, vodi ljubav s rečima, s rečima za koje nikada nisi čuo. Niste na istom nivou. Ona ne poznaje tračeve iz okoline, ali je uvek deo tih tračeva. Nasmejana i gorda, ima sve što jedan muškarac može samo da poželi. Iz nje izviru svetovi i karakteri koji se kose sa njenom ličnošću, ali je fasciniraju. Mnogi romani govore baš o njoj. O njenom hodu kao da je ceo svet pod njenim potpeticama zapravo njen.…

  • Proza

    Da li postojimo samo zato što živimo?

    Da li je to zaista bitno? Ili se postojanje deli na neumesno poigravanje uma da nismo živi i surove istine koju živimo kada moramo da preživimo? Kada razmislite malo dublje o tome, nema dokaza koji može da potkrepi bilo koju stranu. Nema odgovora koji može da zadovolji jedan tako jedinstven sklop uma, a sama ideja da ne postojimo je neshvatljiva ljudskom. Krvarili smo zbog značenja, za nešto vredno, za nešto upečatljivo i trajno, da se trgnemo, da plačemo pod tušem dok guramo sebe, bacajući se pod slojeve spasenja, ali ispod sloja je uvek još jedan. Došli smo do pomisli na večni život ili večno prokletstvo, i jedno i drugo neodoljivo…

  • Poezija

    Čovek je oblikovan u ono što svi žele, ali nikada u ono što želi biti

    Čovek se zgražava drugog čoveka kad je izložen gađenju od sopstvenog postojanja. Tu gde nema parabole i svi smo samo tačke na neopipljivoj distanci, isuviše blizu, dodirujemo se, ali ne činimo različitosti, samo otežavamo viziju. Previši isti, crni i sitni, ne pripadamo sebi, ne pripadamo drugima. I čovek nikad nije mogao da pretpostavi da će njegovo telo biti takav teret, iako je samo znak interpukcije. Predmet mnogih tragedija i neizbežan deo hiperbole. Telo se preparira svaki put kad se preda. Životinji u sebi. Grehu. Drugom čoveku. Sebi. Strahu. Bogu. Bludu. Suprotnostima. Gađenju. Nikada nije znao da će njegovo postojanje biti beskrajna žrtva između ratnih zona, sukoba, unutar domova. Nije li…

  • Poezija

    Između naših klatana straha, ljuljali smo se – rame uz rame, telo uz telo

    Držali smo se za ruke. Preko svih prostora, preko hipotetičkih dimenzija, sudarajući se bez dodira. Neobična pojava ekspresionizma dvoje ljudi, kao suprotnost prefinjenoj individualističkoj umetnosti. Bili smo odsečeni, ali zajedno. Udarajući jedno u drugo, uvek tako blizu, uvek tako bliski. Između naših klatana straha, ljuljali smo se u jednom. Rame uz rame. Telo uz telo. A između nas metalni univerzumi umesto ljudskih duša. Oscilirali smo, od nerazumevanja do potpune otuđenosti, srazmerni ravnoteži, nalik onima koji su se klatili deleći nas na pogrešno i drugačije, pokušavajući da izračunaju ubrzanje kojim nas razdvajaju. Ostavila si mi hvatač snova na jastuku unutar tog straha jednom. Nisi bila sigurna šta da radiš s njim,…

  • Poezija

    A ovo smo mi, plagijati svih heroja pre i posle nas

    Ovaj život. Protraćen kao venac cveća na kovčegu. Kiselo zemljište. Ako dovoljno dugo vrije, pravi zemljotres. Verujte mi, ovaj rat nema ništa sa nadom da će nas drugi spasiti. Ovaj život? Može li da utiče na heroje sa naoštrenim zubima i izrezanim butinama? Heroji koji su plesali na staklu i propali kroz njega? Znam odgovor, jer ga živim. Ovaj život. Talasi nikada ne dosežu obalu. Samo ostaju pusti krikovi i ispupčenja na njoj, a negde ispod talasa, klanica ljudi u plamenu. Trebalo je da bude njihova, ali ne mogu reći da mi nije drago što je sada moja. Plagirala sam njihova srca i učinila ih svačijim. Uzela sam zasluge za…

  • Poezija

    Kocka leda

    Klizim između tvojih prstiju. Ljubim vazduh, ekstatično. Moje ignorisanje sublimira u ništavilo. Smrt izgleda predivno i latentno.