Tamara Stamenković
  • Gubim tvoje vreme, kao što ti trošiš moje

    Slušaj me pažljivo. Ne trebaš mi da ubijaš pauke. Mogu da kupim sama sebi cveće. Možda ne volim cveće, ali nije mi potrebno da pretpostavljaš. Umem sama zaključati vrata noću. Ne trebaš mi da gledamo zvezde i pričaš mi o sazvežđu. Mogu sama proučiti astrologiju, već je znam bolje od tebe. Radije spavam sama, ne…

  • 12 knjiga popularne psihologije koje preporučujem

    U poslednjih par godina izuzetno me privlače knjige o samootkrivanju i samousavršavanju. To su knjige uspešnih ljudi koje motivišu, podstiču na lični razvoj i otkrivaju svoj put samospoznaje i uspeha kako na ličnom, tako i na poslovnom planu. Ove knjige koje ću podeliti sa vama meni su najdraže jer su mi dosta pomogle u pronalaženju…

  • 15 sajtova za besplatno učenje i sticanje veština za vreme karantina

    Vanredno stanje u kome se trenutno nalazimo i te kako ima svoje dobre strane. Možemo više da se posvetimo stvarima za koje pre nismo imali dovoljno vremena zbog obaveza ili obima posla. Ukoliko radite od kuće kao ja, nije se mnogo toga promenilo, osim što imamo manje ili više posla, u zavisnosti od toga kojim…

  • Voliš taj mač, kao da si rođen s njim umesto ruke

    Nisu zatvor misli koje pritiskaju tvoju lobanju dok ne smrskaju rešetke koje sam ređaš da se zaštitiš od terorista. Zatvor si sam sebi. Nije istina da živiš i dišeš, i jecaš i izvrćeš svoje iznutrice na sve pogrešne načine onda kad se povinuješ lažima koje ne prepoznaješ, jer nisi žrtva više nego što su drugi.…

  • Već su mrtve, ali one to ne znaju – jer su žive samo kad pripadaju

    Ponekad čujem samo eho onoga što sam nameravao da napišem. Krik iz pustoši koju ostavljam za sobom kad nemam više šta da dam. I krik se pretvori u eho, ubrzo nestaje u daljini. I ne mogu zaustaviti tišinu nakon, jer samo tišina pokreće moje ćutanje. Zaista je neobično što sam prihvaćen mnogo bolje onda kada…

  • Iskasapljeni san može trajati ceo život ako ga dobro neguješ

    Osećam tvoje pokrete u meni, mesnati ukus poslušnosti, fraktalnu dinamičost balerine, vidim tvoja krvava minijaturna stopala kako ostavljaju tragove oko mene, ubrzanim tempom, i svaki otisak stopala priča romane. Vidim te kako stružeš noktima ivice svog predkodiranog postojanja ne znajući šta ti nedostaje dok ne prestaneš da se okrećeš u zanosu egzistencijalne krize. Posekao sam…

  • Da li se usuđujem da te ovekovečim?

    Da li se usuđujem da te učinim besmrtnom? Ako pretvorim svaku osobu koju sam voleo u mastilo, neću imati vremena da izmislim nove planete. Ako ne izmislim nove planete, neću imati koga da odvedem tamo. Kidaću klišeje u prolazu, cvet po cvet, moje metafore za samo jedan iskren osećaj, skupljaću ih večno, jer na tren…

  • Prazan ram u muzeju umetnosti

    Da li se sećaš onog (be)smislenog dana? Napravio sam budalu od sebe u muzeju umetnosti stojeći u praznom ramu, pokušavajući da izgledam intelektualno. Gledala si me, sigurno misleći: „Lud ili izgubljen?„. I nisi se nasmejala meni, već slici pored. Krenuo sam kući u slepom besu, razmišljajući: „Umetnost je glupa i sama sebi se ruga„. Napravio…