Tamara Stamenković
  • Nema ništa opasnije od žene koja je načitana

    Nema ništa opasnije od žene koja je načitana. Ona poznaje dubine u kojima bi se ti odmah udavio. Pliva u različitim žanrovima sa suzama u očima, stvarajući posebne svetove i emocije koje su tebi neznantne. Kad progovori, vodi ljubav s rečima, s rečima za koje nikada nisi čuo. Niste na istom nivou. Ona ne poznaje…

  • Da li postojimo samo zato što živimo?

    Da li je to zaista bitno? Ili se postojanje deli na neumesno poigravanje uma da nismo živi i surove istine koju živimo kada moramo da preživimo? Kada razmislite malo dublje o tome, nema dokaza koji može da potkrepi bilo koju stranu. Nema odgovora koji može da zadovolji jedan tako jedinstven sklop uma, a sama ideja…

  • Čovek je oblikovan u ono što svi žele, ali nikada u ono što želi biti

    Čovek se zgražava drugog čoveka kad je izložen gađenju od sopstvenog postojanja. Tu gde nema parabole i svi smo samo tačke na neopipljivoj distanci, isuviše blizu, dodirujemo se, ali ne činimo različitosti, samo otežavamo viziju. Previši isti, crni i sitni, ne pripadamo sebi, ne pripadamo drugima. I čovek nikad nije mogao da pretpostavi da će…

  • Šta predstavlja sećanje?

    A mi, ljudi, sa tendecijom da razmišljamo i više nego što moramo, izazovemo ih da se premotavaju u našoj glavi, iznova i iznova...

  • Između naših klatana straha, ljuljali smo se – rame uz rame, telo uz telo

    Držali smo se za ruke. Preko svih prostora, preko hipotetičkih dimenzija, sudarajući se bez dodira. Neobična pojava ekspresionizma dvoje ljudi, kao suprotnost prefinjenoj individualističkoj umetnosti. Bili smo odsečeni, ali zajedno. Udarajući jedno u drugo, uvek tako blizu, uvek tako bliski. Između naših klatana straha, ljuljali smo se u jednom. Rame uz rame. Telo uz telo.…

  • A ovo smo mi, plagijati svih heroja pre i posle nas

    Ovaj život. Protraćen kao venac cveća na kovčegu. Kiselo zemljište. Ako dovoljno dugo vrije, pravi zemljotres. Verujte mi, ovaj rat nema ništa sa nadom da će nas drugi spasiti. Ovaj život? Može li da utiče na heroje sa naoštrenim zubima i izrezanim butinama? Heroji koji su plesali na staklu i propali kroz njega? Znam odgovor,…

  • Kocka leda

    Klizim između tvojih prstiju. Ljubim vazduh, ekstatično. Moje ignorisanje sublimira u ništavilo. Smrt izgleda predivno i latentno.