Psihološki realizam i egzistencijalizam

Po čemu se ljudi pamte?

Po čemu se ljudi pamte?
Da li ih uopšte pamte ili ih se samo sete?
Da li se sete nepravilnosti na njihovim licima,
Melodije uzdaha kao reakcija na emocije,
Načina na koji su se mrštili ili borili sa svojim problemima.
Vrstama umetnosti kojima su se divili,
Da li se sete kakva umetnost su i sami po sebi bili?
Da li pamte njihove greške i razumeju ih kao svoje,
Uspehe i neuspehe, šapate i poglede,
Ili se samo sete njihovih rođendana,
Poklona koji su ih obradovali ili nisu.

Da li pamte kako su se osećali pored njih
dok su bili prisutni,
ili kako su se trudili da se osećaju s njima?
Da li se sete ponekog hvala i izvini,
ponekog tužnog zdravo u prolazu
Ili su samo prolaznici na njihovim sahranama?

Šta će ostati nakon smrti mog tela,
još jedan komad mesa u dekompoziciji.
Još jedna normalna stvar, umiranje.
Za ljude je umiranje samo i to,
Jedno neophodno: zbogom i počivaj u miru.
Još jedno okretanje leđa smrti
I nastavljanje života po dnevnom planu i redu.
Misli, čini mi se, ovih dana nemaju milosti
ali ih i pozdravljam, barem su one uvek tu.
Za razliku od ljudi, da.

I na kraju šta ostaje od mene ako ne ja,
Šta ću ostaviti iza sebe sem sebe,
Uradila nešto najbolje ili najgore,
Opet me neće biti više,
Volela bih da verujem u to
Da me zaista neće biti,
Ako se već raspadam, neka nestane sve
Čemu ostaci ako ljudi ko i obično gaze po njima
Kao po grobovima prepunim gozbe za žive.

Ironija.
Pre bih rekla hrane se mrtvima
Jer ako cene život, neće ga slaviti gde ne treba.
Volela bih da znam da niko na ovom svetu
Ne zaslužuje grob i korenje koje raste na njemu.
Večito nezbrinuto, valjda metafora za mrtve dok su bili živi.

Želim da ne postojim u mislima drugih,
Već da živim kroz korenje koje sam puštala,
Dok sam se smejala, dok sam plakala,
Dok je bolelo, dok je kidalo i kad sam se smrzavala
Od straha, od iznenađenja, od istinske sreće.
Neka me ne pamte, ne treba mi spomen,
Ponajmanje sveće koje se pale jer tako mora.
Ništa mi ne treba,
jer kome bilo šta treba onda kada ga ne bude bilo više?

error: