Kojim čudom si završila ovde, vučice? Pronašao sam tvoju kožu na tremu još uvek kaplje iz tvojh rana stradanje, još miriše ti telo na…
Категорија: Poezija
Tajna koju se ne usuđujemo ni prošaptati na ostrvu faličnih igračaka. Savršeni ljudi ovde ne pripadaju, zato smo svi ovde…
U životu su linije mutne, i niko ti neće dodati magičnu lupu zato što znaju šta ćeš s tim učiniti. Razbićeš je na linoleumu i
Ništavilo osluškuje, dok ona provlači iglu kroz zid između nas, krojeći svoj kavez, ciglu po ciglu, kako ne bi pustila prazninu da pobegne iz nje.
Rat je završen onog trenutka kad zemlja bojnog polja zaboravi groteska tela, odsečene udove, tlo natopljeno krvlju. Kad zaboravi ko je pogodio Život, a ko
Jedna od najtoksičnijih stvari koju možeš učiniti sebi je ignorisati ono što raste u tebi zbog nečega što drugi žele posaditi u tebi. Vremena zahtevaju
Verujem da su neki ljudi brodovi, drugi destinacije. Ljudi ljudima plove, a mnogi stižu na svoje odredište onda kad postanu brodovi, ali ništa više od
Nikad nisam bila srećnija nego onog trenutka kad sam prestala verovati u život posle smrti. Ne one fizičke, bilo bi previše očigledno. Život posle smrti
A onda su reči krenule da nadolaze.⠀ Jedna po jedna,⠀ takmičile su se koja će prva stići do mog tela.⠀ ⠀ Udarci bolniji od samog
Ja sam Sveća, izlivena od voska. Kroz mene je provučen fitilj. Ponekad kratak, ponekad dugačak. Imam sreće ako je dugačak. Ali, to znači i da