Tamara Stamenković
  • Ono što pustiš da živi je važnije od onoga što si ubio

    U životu su linije mutne, i niko ti neće dodati magičnu lupu zato što znaju šta ćeš s tim učiniti. Razbićeš je na linoleumu i izbrojati sve krhotine poklapajući ih sa svojim pogrešnim postupcima, mrzeći sve što jesi, misleći da to i jesi. Zato ćeš silom uzeti testeru, čekić, nož, i postati mesar iliti dželat…

  • Nikada nije naučila živeti za ljubav, niti od nje

    Ništavilo osluškuje, dok ona provlači iglu kroz zid između nas, krojeći svoj kavez, ciglu po ciglu, kako ne bi pustila prazninu da pobegne iz nje. Sledećeg dana odlazi u rat, bori se protiv idealizovanja ljubavi. Oblači svoje lance poput haljine, a male mrlje zanemarenih ciljeva crta na oštrici svog mača. Seta se prikrada, dok ona…

  • Život vojnika nije lak, ali je život ipak nastao pre vojnika

    Rat je završen onog trenutka kad zemlja bojnog polja zaboravi groteska tela, odsečene udove, tlo natopljeno krvlju. Kad zaboravi ko je pogodio Život, a ko promašio poslednju Metu. Ko je na pravoj, a ko na suprotnoj strani? Razlika je samo u uniformama, koja je na kraju nosila istu boju, boju krvi. Vojnici kojima je rat…

  • Ne ignoriši ono što raste u tebi zbog nečega što drugi žele posaditi

    Jedna od najtoksičnijih stvari koju možeš učiniti sebi je ignorisati ono što raste u tebi zbog nečega što drugi žele posaditi u tebi. Vremena zahtevaju strpljenje, ali nije ti uzalud dato ono što jesi. Ne kidaj svoju kožu da bi drugima bilo lakše uvući se ispod nje. Ne ubijaj ono što diše u tebi da…

  • Neki ljudi su mape, drugi mesta na njima

    Verujem da su neki ljudi brodovi, drugi destinacije. Ljudi ljudima plove, a mnogi stižu na svoje odredište onda kad postanu brodovi, ali ništa više od toga, ništa manje. Verujem da svi imaju svoju mapu. Neki ljudi su mape, drugi mesta na njima. Ja, ja sam uhvaćena pokušavajući da preplivam preko ivica na njoj. Moje plovidbe…

  • Život posle smrti u sebi

    Nikad nisam bila srećnija nego onog trenutka kad sam prestala verovati u život posle smrti. Ne one fizičke, bilo bi previše očigledno. Život posle smrti u sebi. Svaki put kad sam izdahnula ono neostvareno. Oslobodilo me je apatije i dosade, a ponovo mogu čuti sebe noću kako brojim. Ali, kako izbrojati ono sto ne možeš…

  • Reči su paraziti za moju nežnu kožu

    A onda su reči krenule da nadolaze.⠀ Jedna po jedna,⠀ takmičile su se koja će prva stići do mog tela.⠀ ⠀ Udarci bolniji od samog pendreka.⠀ Slovo po slovo, nago telo,⠀ prilepljivanje osuda za isto.⠀ ⠀ Reči su paraziti koji⠀ naseljavaju moju nežnu kožu.⠀ ⠀ Bledo mastilo⠀ poput osušene krvi⠀ tetoviralo je moje telo⠀ kako…

  • Nikad neću biti dovoljno velika da osvetlim celu prostoriju

    Ja sam Sveća, izlivena od voska. Kroz mene je provučen fitilj. Ponekad kratak, ponekad dugačak. Imam sreće ako je dugačak. Ali, to znači i da ću duže goreti. Znači da ću živeti duže, iako se svaki put osećam kao da je sve kraći. Topiću telo sopstvenim suzama, kad god odlučiš da sagoriš fitilj koji se…